Ekonomist

417

delovi sveta brže napredovali, Godina 1996. bila bi bolja da ekonomsku obnovu nisu ometali štrajk ugljara u Vel, Britaniji i stalno kolebanje raznih valuta. 1927, g. bila je za Evropu najbolja. od rata ovamo, i ako poboljšanje nije bilo jednoliko za sve države: napredak je na ime veći bio u centralnoj i istočnoj Evropi nego ma zapadu i to u glavnom usled većeg priliva stranog kapitala i većih investicija, što se do duše za sad još slabo odražavalo u jačem stvaranju nacionalmog kapitala. Severa Amerika je ostala na istom nivou kao i 1926, Stanje se popravilo i wu ЈиŽnoj Americi, i ako su izvesne države kako tamo tako i u Evropi, dalje Australija, Nova Zelandija i Misir imale da trpe od рада сепа и КиКигихи, тези, pamuku i vuni. Na Dalekom Istoku Japam je stradao od teškoća svojih banaka, a Kina od nemira i ratnih operacija, dok je ostalim predelima slaba cena kaučuka nanela mnogo štete. Industrijska je proizvodnja varirala prema _ pojedinim zemljama, ona je bila najjača u Nemačkoj, jaka u Švedskoj ı Pinlandiji kao i u Vel, Britaniji, ali je oslabila u Norveškoj i Htahji, dok je u Francuskoj bila jača pri slabijim cenama. Nezaposlenost je u celom opala, ali se još jednako održavala na srazmerno velikoj visini, Slo se tiče poljoprivrede, zasejana se površima znatno povećala, a nivo poljoprivredne proizvodnje skoro da je dosticao onaj pre rala,. Kao primer popravke bilansa svetske proizvodnje Komitet navodi proizvodnju čelika u Evropi, koja je, ako izostavimo abnormalnu 1921, g., prvi put prevazišla polovinu proizvodnje od 6. 1914. ovamo, Ба | ROME U finansijskom pogledu gs, 1927. beleži značajan napredak ı na kraju sSodine sve su valute važnih trgovačkih zemalja bile postavljene posredno ili neposredno ma zlatnoj osnovi ili bar faktično slabilizovane, Većina centralnih banaka povećala је svoje rezerve zlata, dok se je ova u Sjedinjenim Državama smanjila za više od 150 milija dolara... Medjutim dok je opšti indeks cena u Sev, Amerili za 5"/, popustio, dotle je on u Evropi a naročito u srednjoj i istočnoj Evropi skočio bio... Što se liče trgsovine može se reći, da su srednja i istoćna Evropa pokazale veći napredak nego zapadna, dok je Evropa kao celina većma napredovala meso Sev. Amerika; ali ako se uzme da je medjumarodna trgovina u Evropi deset godina posle rata jedva došla ma svoj predratni mivo onda takvo slanje stvari me može zadovoljiti: zalo je Komitet mišljenja da privredna politika i dalje mora da teži razvitku svetske trgovine i proizvodnje bez koje se ni standard života ne može popraviti. Ad bj Гако se obično posledice zakljućaka medjunarodnih konlerencija, čak i onda kada su one usvojene D,N.-a, u merama ргеduzimanim i u zakonima donešemim vladama pojedinih država pokazuju mnogo docnije, zakljućei Medjunarodne Ekonomske Konferemcije imali su meposredno svoj clekata i to u tom smislu, da su u gSlaynom ukoćili pokret ka povišenju carimskih tarifa. Neke. su države doduše povisile svoje tlarile, ali u manjoj meri nego 510 su to pre Konferencije nameravale bile, dok su opet izvesne a б