Ekonomist

421

buduće potrebno uložiti još mnogo. više mapora, da se ne bi izgsubio jedan deo onih preimućstava koja su do sad postisnuta. Kako se pak sve preporuke ne mosSu primeniti na jedan put, to će Komitet ı dalje nastojavati ma tom da se svake godine izabere izvesmo polje rada, koje će se obradjivati odmah, dok će se ostala pripremali pomoću stručnjaka i stručnih odbora. Ona pitanja Која budu dovoljno napredovala. doći će pred stručne odnosno diplomatske konferencije, pri čemu će se Ekonomska organizacija ograničiti isključivo na radove koji stavljaju u izgled praktične rezultate. Komitet medjutim podvlači potrebu da se dosadašnje radne snage D,N, imaju nadopuniti novima, što će svakako ргоuzrokovati veće izdatke, kao i činjenica da se praktični rezultati mogu jedmo onda postići, ako vlade pojedinih država u svakom pogledu potpomosnu napore Ekonomske orgamizacije D,N.-a,

Ako se na kraju i sa svoje strane kritično osvrnemo na rad i držanje Konzultativnog Komiteta na ovom njegovom prvom sastanku, kao i ma ulogu koju smo mi ma njemu igrali, imaćemo. pre sveSa da utvrdimo da je Slavnu reč vodio Ekonomski komitet u licu njecova predsednika gS.-a Serruysa, koji je 1510 Као 1 пјебоуе Којебе stručnjak samo na polju raspodele dobara, te je sve mapore skoncentrisao bio na trgovimu 1 па trgovinsku politiku. Odmah druso mesto u diskusiji zauzimali su poljoprivrednici, koji su po kakvoći i po količini dobro bili zastupljeni: naročito su se isticali 89. Laur| Svajcarska) Hermes (Nemačka) i Gautier (Fruncuska) zahtevajući da se i sa medjunarodne strane pomogne njihovoj poljoprivredi koja se malazi u krizi, Kako se medjutim medjunarodnom saradnjom pitanje raspodele dobara lakše daje regulisati neoo sama proizvodnja, to su skoro svi predlozi sa strane poljoprivredne proizvodnje upućezi Ekonomskoj orgamizaciji na izučavanje, „Grupa koja se u slavnom sastojala iz delesata Vel, Britanije i Severnih zemalja neprestano je jurišala ma visoke carinske medje onih država ma Ćije je potrošačke pijace upućena njihova industrija; mjima su se u cSlavnom priključili bili svi ekonomski stručnjaci koji su većinom zastupali načela librešanža,. Njihove napadaje imali smo u glavnom da odbijamo mi sami, uz jedinu pripomoć Madjarske, dok je Rumuxija ćutala, Bugarska bila ofsutna, Grčka odaslala jednog prolesora koji se isključivo bavio pitanjem klauzule najvećeg povlašćenja, a Poljska se jedino starala da se nikom ne zameri.

U našem smo se govoru ujedno zauzeli i za rad stručne komisije koja se bavi pitanjem veterinarnih mera i mjihove zloupotrebe u ekonomske svrhe, jer su zastupnici poljoprivrede Nemačke i Švajcarske pokazivali težnju da taj rad ometu,

Najzad smo dodimuli i nepovoljne uslove, a maročito visoke troškove proizvodnje sa kojima naša poljoprivreda i industrija imaju da računaju, istićući težnju onih mdustrijskih zemalja koje su do sad uyvozile maše agrarne proizvode da carimskom zaštitom ı sami razviju svoju poljoprivredu 1 onemoguće uvoz naših žita i brašna, naše stoke i naših sločcih preradjeviza.