Ekonomist

428 S

било je пуштено у суми од 3.9 милиарде дин. Теко дакле имамо више од 19 милиарди дин. ратних расхода. За то време Краљевина је добила на име репарација од Немачке, Бугарске и Мађарске у материјалу и у злату око 4,5 милиарде папирн. дин, Али где су забележена та примања и у колико су она олакшала наш држ, дуг и наш држ, буџет; Без сумње ти ра_чуни и обрачуни су негде записани и негде се рачунају, али они се морају уносити у држ. буџет као уопште сва држ. примања. У противном се добија поред званичног држ. бупета још и један тајни, у који се односе и рачуни и примања по репарацијама. Могуће је, да би и рачуни држ. дефицита по буџету и држ, летећи дугови били други, ако би се ти рачуни од репарација уносили у буџет.

- Питање је неоспорно: у пасиви држ. буџета— исплате за ратне зајмове и за ренту ратне штете; у акгиви—примаља на рачун репарација, Онда су рачуни јасни, онда се види у колико репарације покривају држ. издатке, И та чињеница, да се значајни део репарације добија у облику материјала, а не у облику новца ни у колико не мења ствар, пошто нема сумње. да држава треба материјал исто толико колико и новац и пошто су те поруџбине изазвате стварном потребом за овим или оним материјалом.

Питање обрачуна са примањима од репарације мора да се регулише: та примања морају да се уносе у држ. буџет, па ма и у облику засебних прилога, да би била јасна њихова веза са држ. дуговима;и расходима око истих.

2. Задуженост сељака и сеоски кредшт. Питање о сеоском кредиту, налази се у најтешњој вези са државним дуговима., Операције Држ. Хипотекарне Банке зависе од тога, да ли ће јој поћи за руком да добије кредит у иностранству. Страни зајам је главни извор, који храни хипотекарни кредит у земљи, Међутим ове то у суштини је неправилно, пошто је хипотекарни кредит једап од најобезбеђенијих кредита, па га зато нема смисла давати страним повериоцима.

Сматрам да је најглавнија мана операција Хипотекарне Банке што она ограничава свој делокруг у главноме на градске непокретносси, и то првенствено у престоници, а потпуно игнорише кредит сеоски. Међутим баш тај сеоско-земаљски кредит и ствара највеће могућности и перспективе,

На жалост морамо признати, дау Краљевини апсолутно нису развијене те најсигурније операције земаљског кредита, а заложнице Хипотекарне Банке, ти најсигурнији каматни папири, чак се и на виде у оптицају, њих нема на берзи. Хипотекарла Банка жели да се ослања на стране зајмове, али ти зајмови прете да је униште, пошто су они и иначе велики. Хипоте«арна Банка мора да пређе на систем заложница, које се пласирају у земљи самој и пре свега на систем земљишвог сеоског кредита. За то се ствара веома згодна прилика