Ekonomist

430

мобилизацијом земаљске својине при прелазу исте из једних руку у друге. Само помоћу залога земље и хипотекарних позајмица, могуће је лакше развиће продаја и коповине земљишне имовине. ~ -

Не могу да замислим какав би други начин било могуће предложиги, при постојећим условима државног газдинства и при постојећој економској коњуктури, за широко напредовање сеоског земљишног кредита2 He треба се ни надати да ће се издати из државне касе што год у ту сврху, пошто државни буџет узалудно тражи начина да смањи своје трошкове; а мали кредити који се дају ново основаној Дирекцији за Земаљски Кредит, јасно · показује да је немогуће употребити тај начин за кредитовање сеоског становништва. Смешно је спомињати некаквих 50 милиона динара годишње за стварање фонда за земаљски кредит, када се ради о три милиарде сеоске задужености и о једној милиарди годишње исплате тог дуга2 Потпуно је јасно да је таква мизерна сума у држ. буџету сбичан палиатив, да је само способна да установи нови ред чиновника у Министарству, али не да створи сам кредит. |

У последње време у економској литератури појавила се нова хипотеза: то је издавање банкнота Емисионе Банке са подлогом земљишне имовине. Присталице те нове хипотезе доказују да је вредност земље много чвршћа него ли вредност злата, које је пред нашим очима после рата изгубило око 40”/, своје куповне снаге, Та теорија о новој подлози за папирни новаг, заслужује најозбиљнију пажњу и Америка која је сакупила у својим рукама све готовине злата, изгледа да = добро оценила сав значај тог проблема: зато Америка тако радо излази на сусрет увођењу златног важења у Европи.

Али од стављања на дневни ред те нове научне хипотезе, па до практичког остварања исте још је веома далеко. У нашој Краљевини, рачуни Народне Банке тако су се сплели са рачунима Министарства Финансија, да би уношење нових конпликација претило да потресе мучно стечену стабилизацију динара.

„Услед тога и тврдим, да је операција издавања заложница Хипотекарце Банке за сеоски кредит највише пожељна и једино могућа.

3, Сеоски путева. Последњи одсек нашег програма за ретшавање привредне кризе сељака обухвата побољшање путева.

Краљевина баш сада преживљује најнезгодније време прелаза од државне експлоатације ка газдинству локалном и о6ласпом, у које спадају и путеви.

Пред обласпим скупштинама стоји цео ред неодложних задатака око народног образовања, народне здравствености, око сеоског гоздинства и око путева. За све то потребне су паре и паре, Зато и кажем, да ми сада преживљујемо најтеже време