Ekonomist

414

и варошица, и као такове упражњују они у тим местима једну важну и непроцењиву привредну функцију.

Мали и средњи заволи код којих постоји непосредан и интиман саобраћај између завода и комитента, одгојна су школа за штедњу и економско напредовање села и варошица.

Било би врло погрешно омаловажавати ситан рад малих и средњих новчаних завода јер би то значило превидити факат. да су једино ови мали ин средњи новчани заводи у стању привести привреди тесауриране готовине села и варошица, што великим заводима не би пошло за руком. Мали и средњи заводи право су одгојилиште за ситног и малог штедишу.

Али не само као депозитне установе, већи као кредитне установе извршују мали новчани заводи опредељену им задаћу. Мали новчани заводи · искључиви су кредитни извори слабијих економских јединица, са којима се велики новчани заводи услед своје пословне конструкције у опште не могу бавити. Ови мали новчани заводи снабдевају занатлију и сељака брзо и сигурно са потребним им краткорочним кредитима.

Да су ови мањи новчани заводи здрави организми привредног живота, доказује најбоље чињеница, па су мали сеоски заводи 'у Војводини и Срему могли током десет година без већих потреса отписати силне милионе безвредног ратног зајма бивше Аустро Угарске Монархије, као и чињеница да су крахови ових паланачких завода велика реткост.

Биланси малих сеоских завода показују у већини случајева управо примерну ликвидност, те би у том погледу често и којем већем заводу могли примером служити.

На основу ових неоспоривих факата сматрамо, да интереси сеоске привреде траже заштиту, а не рушење малих сеоских новчаних завода, који здушно и савесно извршују своју функцију у привредном животу.“

Уосталом није ту само разлог индивидуалистички који нагони заводе да остану како су. Има ту и неповерења према фузијама, а понајчешће се разиђу у личним питањима око управног и надзорног одбора. Заслуга је, међутим, тих малих новчаних завода што продиру иу најудаљеније крајеве наше отаџбине, што их има већ и по селима, те на тај начин прикупљају и олакшавају сабирање улога на штедњу. Понеки су стекли такав углед и уживају одличан глас, да их никскав разлог не може нагонити да изгубе своју индивидуалност.

Примера ради наводимо: Зајечарску Задругу, Ресавску Штедионицу (Свилајнац) Ужичку Грађанску Штедионицу, Шабачку Задругу, Трговачку Банку у Ћуприји, Јагодинску Банку, Крушевачку Задругу и друге угледне Заводе по Србији, који немају више од једног милиона капитала, али зато располажу десет и више пута већим туђим средствима која им омогућавају кредитовање привреде у својој непосредној околини.

Најзад, и један фискалан разлог говори за одржавање малих завода. За наплату непосредних и посредних пореза (таксе, у првом реду) много је лакше и повољније кад се има посла с једним заводом, него кад је држава упућена на приватне зајмодавце. А они свугде боље и успешније раде у местима, где нема малих банака и где оне нису довољно моћне да пруже својој околини потребне кредите.

Г. Белин се потрудио да из појединачних статистика, које пружају организације Банкарске У Загребу, Сарајеву, Н. Саду и Београду, састави један укупан преглед стања за 1927. Из