El Emel

ORHAN VELI

TA rhan Veli se rodio 1914. godine u Istanbulu. Njegov otac, Veli-bej, muzičar po profesiji, jedno vreme je bio nastavnik muzike u muzičkim školama Istanbula i Ankare. Osnovno obrazovanje Orhan Veli je dobiö u Istanbulu u liceju Galata saraj. Zatim je prešao u Ankarski licej, a posle se vratio u Istanbul i upisao se na literarni fakultet. U drugom svetskom ratu Orhan Veli je bio u vojsci a 1945. godine se demobilisao. Januara 1949. godine je počeo izdavati književni žurnal „Yaprak" (List). On sam bio je autor skoro svih članaka, redaktor, korektor, a i sam je rasturao žumal. „Yaprak" je odigrao važnu ulogu u razvitku napredne turske književnosti. Orhan Veli je počeo da piše još kao đak. U literaturi se oglasio pričom ali je übrzo prešao na poeziju. Veliku zaslugu u razvoju njegovog talenta i formiranje kao pesnika-demokrate imaju njegovi bliski drugovi-pesnici Oktay Rifat i Melih Cevdet Anday. Sva trojica su u Ankari izdavali književni list „Sesimiz" (Naš glas), kome pripada ogromna zasluga u popularisanju progresivne strane literature. Orhan Veli je objavljivao svoje stihove u raznim književnim listovima i časopisima. Objavio je nekoliko zbirki pesama: „Carip" (Stranac) 1941. godine, „Destan gibi" 1946. godine; „Karši" (Naprotiv) 1949. godine. Pored ovoga 1949. godine je izišla njegova knjižica Nasrettin hocanin hikayeleri" (Anegdote Nasradina Hodže) u kojoj je bilo oko sedamdeset stihovanih pričica. Bavio se i prevodima. Prevodio je Omera Hajjama, Cehova, Gogolja, Molijera i druge. Još za svoga života Orhan Veli je uživao popularnost i priznanje književnih krugova u Turskoj. IZNENADA Sve stvari postaju iznenada. Iznenada nastane dan i osvetli nas, iznenada nebeski svod postaje plav, iznenada počinje da se diže magla sa lisća iznenada izdanak nikne i pupoljak postane. Voce, iznenada nastane. Iznenada, Sve stvari postaju iznenada. Iznenada devojka i mladić iznenada, putevi, polja i ljudi, i radosti iznenada i ljubavi iznenada.

o

HOY LU LU Privlače me čudnovata imena. To nikada nisu osećali moji drugovi, Crnci i oni iz pristaništa Madagaskara. Do Kine da napravim put želim, na palubi broda prema zvezdama želim „Hoy Lu-Lu" pesmu da pevam. A onda, jednoga dana želim, iznenada jedan sastanak želim u Parizu. ZBOG VAS Zbog vas ljudi, braćo moja, .sve stvari su zbog vas. Noć je zbog vas dan takode i svetlost je zbog vas. Hiljade zelenih boja dana, žuto je zbog vas i ružičasto takođe. Koža na dlanu se menja, toplota, mrak, i tiho spokojstvo i pozdravljanje, zbog vas. U pristaništu su postavljeni stubovi zbog vas, imena dana, imena meseci obojeni čamci su zbog vas. Noge poštara su zbog vas, ruke gostioničara, znoj sa belih čela. Zbog vas su, potrošeni kuršumi na frontu, zbog vas su rake i nadgrobno kamenje, zbog vas su tamnice, okovi i smrtne kazne. Sve su ove stvari, zbog vas. Prevela sa turskog MIR]ANA SMILJANSKI

11