El Emel

NAHIT ULVI AKGUN NEPOZNATI GRAD Ako dođete u nepoznat neki grad Vi Zitate ka'kvi su obično ljudi Retko se ko šeta ili idu kao da posrću ili u prolazu žure Ne pitajte ko su Odakle da znaju. Svetlost lampe njihova upala osvetljava lica Brzo se namrgode ako ih dotalknete Ako dođete u nepozmat neki grad. Prevela sa turskog NEVENA KRSTIC

BEHČET KEMAL ČAGLAR Ž E L I M Zelim cvet, uvemiću bez pogleda; Krvi Lelim, mene će sa zemlje uzeti; Sunca Lelim, ostaće mi samo noć. . . Mermer Lelim, Lelim strasno da igram; Zenu Lelim, duh njen da odenem; Par kapaka Lelim, glavu svoju da skrijem. . . Lance Lelim, da ukrotim strasti svoje; ~ Vatre Lelim, ugasiću duh svoj; Majku Lelim, da tuguje nadamnom. . . Osvojiti sam tvrđavu. nepoznatu; Padam, umirem, poslednji kamen, poslednja kula; Par usana koje se produzavaju u očima mojim. . . Inspiraciju Lelim, i doćiće jednoga dana; Dva oka Lelim, prijatelja kuće moje da gledaju; Ljubav Lelim, kroz Livot da me vodi. . . Molitvu Lelim, koja će mi kapke podizati; Zivotnog prostora malo Lelim, lozu da produLim; Alatke Lelim, slobodnu njivu svoju da zasejem. .. Ugradiću rukama svojim kamen temeljac u kuću; Ljubavnik će oplakati svaku tugu; Veru Lelim koja će sreću doneti. . . Preveo s turskog KOSTIC LJUBOMIR

FEJZI HALIDŽI LJUBAV NA BOSF O K U Ko god hoće, šta god hoće, može reći, Juče sam ponovo bio sa dragom u Pasabašči Bacali smo kamenčiće talasastim valovima, I slali pozdrave prolazećim brodovima. Na obali i nad plavom površinom mora jedna beskrajna melodija, Ijeto . . Nešto je bilo u nama, nešto, što niko drugi ne može da razumije, osim nas. Uhvatili smo se za 'krilo galeba, letjeli daleko prema pučini . . Da li je moguće nie osjetiti ljubav i život, ddk je ovako lijep. Ja miran i spckojan, Koji još uvek volim ovu privlačnu djevojku, mislim na .divne dane, koje smo ostavili na prekim brdirna. Već smo i vladari našeg prijestolja, Kaikvi časovi, 'kakva briga za nezavršenim ispdtima, Tišina je, naše oči su bile vlažne, Jer sreća je bila sa nama. Ko god hoće šta god hoće može reći. . . Prevela sa turskog HADŽIBEGIĆ FERIDA

DŽAHIT KULEBI NEKORISNO MORE U mojim danima bez nade jedan dim se Ka nebu điLe, Jedna ranjena lađa sasvim polako, Polako u sumornim talasima tone. Ova lađa je moja zla sreća, Ovi talasi moja sudbina Puni Ijubavi kao i mržnje i onda Kada je moja duša Livotom ispunjena. Covek nije lađa što odjednom nestane, On tone, tone, ali ponovo ispliva Iz mojih ruku i glave on izvlaći i spasava Divne devojke, lepe misli i prijatne uspomene. Ispred mojih prozora jedna'je ptica sletela Ti si došla, izgleđaš bolesna i malaksala O more mog bola, potopi me! Uzalud! Danas su čak i mora umorna! Prevela sa turskog NEVENA KRSTIC

15