Etika ili Filosofія naravoučitelna : po sýstemi g. professora Soavi

ІО 6 сотрасліи* при умноженію люди, и ирн противоборєнї-ю ньиови особити любокористїя ово мирно жиелѢкѢ нїе могло дуговременствоваши. ОдЪ цоче-шка и до данасЪ силнїи човекЪ и народЪ , слабїему човеку и народу хотелису и хотелиби да. заповѣдаю. ИзЪ овога постаяласу несогласія , распре , наснлетвованїя , жесшоке междоусобне брани и кровопролитія . Но найпосле нїё ни ово довека дурати могло. Заіцо чрезЪ многа своя страданія позналису люди, да изЪ овога никакова ігостояна добра имати немогу . Заіцо небойша наѣе асорега небойшу , и насялникЪ силнїегЪ одЪ себе. ИзЪ шога доѣе ймЪ на памёшЪ да валя да іцогодЪ изнаѣу какоѣе то зло и напасшЪ. пресшати, да свакЪ зна іца ё чїе , и да свакЪ при своме мирно живвти може. И ево почетакЪ добри уредба , н справедлива узаконенія . Сваки човекЪ чувствуе у себи, да нико нейма право обидити га и озлобитн, и да оно іцо ё онЪ са своимЪ трудомЪ и. способностїю стекао , да самЪ сЪ тимЪ по своемЪ произволенію располагати може , и безЪ нігова соизволенія, нико у томе участіе да не тражи . Ово исто право, кое онЪ за себе справедливо позиае , мора по совѣсти и за свакога другога признати и подпнсати . Ево перво установленіе и законЪ . Да нико н;е сл.ободанЪ другога обидити, нити н$о ту. Ѣ.е