Etika ili Filosofія naravoučitelna : po sýstemi g. professora Soavi

Увеселѣнїя , сласти , и угодїя-, какоеыо й далѢ рекли разделяваюсе на умна и тѣлесна . умна ; нека прияадлеже разуму : како познаніе ясшнне, придобнтакЪ знаня , ясность и извѣстность у разпознаЕаню сумнйтелнога одЪ вѣрряшнога, чистога одЪ притворнога, У разсмопіренїю лепога , со^мѣреннога , согласнога и високога, како у естесшвеннтЪ стварма , тако и умнимЪ и майєіпорскшлЪ . А друга принадлеже ерду ; како чувствованіе и упражнѣнїе честности и добродѣтели, у сладкимЪ движеніямъ милошѣе и благодарности кЪ родителѢмЪ и благодѢтелѢмЪ , у милой Любови кЪ поїяшелѣмЪ и доброжелателѣмЪ . У благоволѣнїю дѣлога человѣчества , у помоѣьствованю бѣднога, у обранн неповиннога , у награжденію доешойнога и у великодушію кЪ испіимЪ нашимЪ непрїятелѢмЪ и зложелателѣмЪ. Ове су чисте всегда пребиваю'Ѣе сласти достойне словеснога створеня. Сласти пакЪ тѣлесне, има коесу не само нецорочне , но и потребне , и природи са сви}<іЪ неопгложне . ІЦа ё потребнїе здравлю. и Животу, него зло, напитакЪ, покой и спаванѣ .* Но у свему овому оѣесе разумна мѣра да; Шако бива, како непокварена и неразмажена природа изискуе: и тадасу ове сшвари источниди здравля, балсамЪ живота и благословЪ божіи. 9ло, и напитакЪ акоѣе и сама чиріпа вода бити ; почтанѣ и санЪ , то су повсе