Etika ili Filosofія naravoučitelna : po sýstemi g. professora Soavi

лиши могу : сама зависть ё тако худа, и себи истой тако згадлнва да се одЪ свакога крїе. Й онай кои ю шяа лознаваюѣи и самЪ нѣйзину грдобу неусуѣюесе никомЪ показивати ю Ниіца манѣ такова какву ё описуемо , иремнога срца ршруе , и у ньима свое гниздо и водзоренїе наоди . Зато , далеко да осеї.амо срадованїе о благополучію другога неіцо насЪ пшіци у утроби, боде и трза , а то ш;а ё друго него зависть ' Завидливь мрзв на свое испіе сродне кадЪ и види да су у свачемЪ напредни и средни. И овде гордость свою ролу игра, немогуѣи сносити да ю други у чемлибо превзипу и надузвисе . 3 овоме се, гордостЪ и злоба и гнѣвЪ и мерзосшЪІ за едно сложе и соедине . пакЪ кадЪ виде да немогу ниіда учиншпй смешаюсе *за едпо и одЪ ыьи посшане зависть . Ова потайно и у помрчини, измшцлява , ноучавасе, и уаошреблява свако средство да може предмѣіпу своега внутренѣга чупаня и трзаня на коиму драго начййЪ наудяти . АндисшенЪ остроумно , зависть рѣй уподоблява, коя на желѣзу постае и то исто квари и зде, Публїе у риму видеѣи завидлквога муірїу при скорбна. Рече : валя да се ё опєтЪ. некоме; ідо добро случило, кадЪ ё овай тако невесео. А виду спаршану кажу : да му пеки завиде . Два пушЪ горе за ньи; мучиѣе й и мое добро и ньиово зло : ошвеціа онЪ. ЧА Е-