Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine : sveska I

XVI

Bogoljub Kočović

Treba da upozorimo čitaoca sa teškoćama koje imamo sa lokalnim administrativnim jedinicama, odnosno sa nazivima naselja: okruzi, županije, kotari, slobođni gradovi, pa u novije vreme gradovi, srezovi, opštine, zajednice. Tako su srezovi bili ujednom trenutku skup opština, da bi u dmgom periodu vremena srez dobio naziv opština. Dmgi primer je "grad". Primeraradi, u popisu 1931. godine imamoposebne administrativnejedinice "grad Sarajevo" i "sarajevski srez". Vremenom " sarajevski srez" postaje deo grada Sarajeva, odnosno nema višeđveodvojeneadministrativnejedinice. ŠtavišegradSarajevo se tokom vremenai dalje razvija übuhvafajući ne samo sarajevski srcz nego pripajajući teritorije i obližnjih srezova. Isti su slučajevi sa Beogradom, Zagrebom, Ljubijanom, Novim Sadom, medju ostalim. Čitalac ne treba da bude začudjen kada bude video u Tndeksu naselja (opština, kotara, srezova...) da jedno naselje nema podatke za sve popise, jer tokom vremena jedna administrativna jedinica nestaje, ili se utapa u jednu dmgu, ili je sfvorena docnije. Sve su to normalne pojave razvitka dmštva i zajednice. Interesantno je pratiti dcmogratški razvitak izvesnih naselja i administrativnih jedinica, Ono otkriva gđe stanovništvo napušta siromašne krajeve a gde i zašto se vrše koncentracije udmgimkrajevimailigradovima. Takodje postoji interes za dcmografskuevolucijuvelikih gradova, u prvom ređuprestonicapojedinihrepublika. Ali akopokušamo dauporedjujemo od jednog do dmgog popisa, u većini slučajeva nailazimo na teškoće, jer su se neki teritorijalno proširili. Jedini pravilni postupak bi bio, bar zaprestonice, da statistički zavodi izvršepotrebnekorekcije ranijih popisa. Trebapozdraviti ovde napor hrvatskogstatističkog zavodakoji jeusvojojpublikaciji opopisustanovništva 1991.godinezagrad Zagreb preradio brojevc popisa iz 1971. i 1981.,takodapravilnomožemoonda usporediti razvoj tog grada od 1971. do 1991.

Pre nego što ćemopnižiti čitaocima rezultate popisa, kakozvaničnih tako i preradjenih - potrebnoje dati neka objašnjenja i neke definicije koje će pomoći da bolje razumemo kako naše popise stanovništva tako i naše odgovarajuće statističke tabele i grafike. Nema sumnje da se isti statistički podaci mogu različito hjmačiti. Jugoslovenski popisi nisu uvek bili besprekomi, kao uoslalom ni statistike drugili država, pa i zapadnođemokratskih. Nedovoljno iskustvo, nepotpuna tehnička spremnost, interesi vladajućih kmgova, statistički upilnici i njihove interpretacije kako od strane popisanih tako i od statističkog osoblja-popisivača, sve to kao i neki dmgi ovđe nespomenuti elementi, ukazuju na nužnost kritičkog gledanja i fo ne samo na zvanične, nego, razume se, i na moje, lične, preradjene i preračunate rezultate ne svih ali nekih popisa. Nestabilnost naciomlnog opredeljenp. Treba odmah podvući činjenicu da, izuzev kod Slovenaca, nacionalna osećanjea kod mnogih gradjana Jugoslavije nisu mnogo postojana. T ako ilustracije radi, nestabilnost je zabel ežena kod Srba u Cmoj Gori gđe se, na primer,