Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ТРИДЕСЕТА == |е=>

Покушај Турака да склоне Милоша на попуштање. Преговори у Смедереву (18 маја 1830). Милош успева да придобије турског комесара. Одлазак Ут Мири граа (8 јуна 1830). Разговори између Милоша и београдског везира у Топчидеру (5 августа 1830). Милошев одговор руском посланику у Цариграду. Упуства депутатима у Цариграду за одбрану српских захтева и придобијање људи-од“ утицаја.

И покрај свих неспоразума и сукоба који су се били из родили између Милоша и турскога-комесара, услед тога што Ћешаф ефендија није водио рачуна о границама, ради којих је био послат, него се почео мешати у унутарње ствари, у њиховим односима настао је неочекивано повољан обрт. Тринаестог маја 1830. г., стигли су у Пожаревац, где се Милош тада налазио, два турска чиновника и позвали су га, од стране београдског везира и турског комесара, да дође у Смедеревео ради споразума о преговорима који су тада вођени у Цариграду.

ОсамнаестеР-маја “почели су разговори између Милоша, Ћешаф ефендије и Абдурахман бега, сина везирова. Ћешаф ефендија је саопштио Милошу упуства која је добио из Цариграда и питао га је како тражи нахије које припадају другим пашалуцима. Милош, који је већ био извештен о енергичном држању руског посланика у Цариграду и повољном току тамошњих преговора, одговорио је да их он не тражи, него Руси који су уговор с Турском потписали а да он има само да их, у име народа, прими и затим је побројао те нахије. Турчин је приметио да то нису шест, него тринаест - четрнаест нахија, поменуо му је милост султанову према њему и српском народу и његову наредбу и жељу да се раја и Турци слажу, да се Турци не исељавају, да се војска, карантин и звона укину, да се данак не плаћа одсеком и да се за нахије види шта је право. Затим је понудио Милошу шест срезова, место шест нахија, подсетио га је на то да је све, што је дотле постигао, добио „под покровом царевим“ и понудио му да се за све то погоде, стављајући му у изглед нову награду од султана. Милош је одговорио да не може попустити ни у чему што је „у хатишерифу записано“, пошто ће иначе све владе и сав народ рећи да је за то новац или што друго примио и додао је да га је народ довољно наградио и да с народном штетом неће ничије награде, ни одсултана ни одруског цара.