Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

368 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

нећу да тако рећи сам нож наоштрим и деци и потомству мом оставим да се њиме међу се кољу ... На крају је додао да ће се, у том случају, одрећи престола па нека се „наследност у другој фамилији, коју народ изабере, постанови“. _

У погледу цивилне листе Милош је променио мишљење Давидовићевим мемоаром, од 11 фебруара 1830, тражено је да се Милошу и његовој породици даду с наследним кнежевским достојанством још и сви приходи од мукада, царина (осем београдске, која је припадала везиру) и скела, као што их је некад султан давао влашким кнежевима. У руском нацрту хатишерифа. предвиђено је било да приходи од Мачве и Крајине припадну кнезу који је на влади. Милош је раније на то пристао, али је одједном променио мишљење. Наредио је депутатима да пораде код руског посланика да ту одредбу изостави па да приходи иду у народну касу, додајући да „народ неће оставити кнеза да оскудева.“

Најпосле, како је живо желео да Срби добију у руке варош Београд ла да тамо преместе своју престоницу, наредио је депутатима да пораде код руског посланика да изради да се одредба Акерманске Конвенције о повлачењу Турака у градове изврши и да тако београдска варош дма. Он је толико држао на то да је био готов дати Турцима, у замену, земљиште

„између Лима и планине, по АНИ села Извора, које преко оба Тимока прелази“ а ту је било око 60-70 села, али незнатних и слабо насељених: противном. случају налазио је да Србима не остаје ништа друго, него да продаду своја имања у Београду и да се населе у Топчидеру, где би и он престоницу преместио.)

П.

Покушаји турске владе да окрњи одузете нахије. Конференција између рускога посланика и турских министара (11, 12 и 23 августа 1830). Незадовољство руског посланика због одашиљања е—у Петроград. Рад Ћешаф ефендије у корист Милоша. Текст турског хатишерифа. Примедбе српских депутата.-Исправке и допуге хатишерифа. Нови Милошеви захтеви. Задобивање турских министара новцем. Потпис хатишерифа и берата.

= Преговори који су вођени у Цариграду о српском питању нису били много застали. Четврта конференција између руског посланика и турских министара одржана је, 5 августа. Реч је била о одузетим нахијама. Турци су нудили Србима Црну Реку, Гургусовац,

Ражањ, Параћин и Лозницу с Липницом, што је представљало

половину и нешто више од онога што су Срои тражили.2) ћЋеПОВОД Ен а ИВ ши зена

1) М. Обреновић Д. Давидовићу депутатима, 16 августа 1830. (Исто.

258—263). ;

2) У одузетим нахијама било је — према списку који се налазио код српских депутата — 907 села са 31, 026 домова а на земљишту које су Турци нудили свега 478 села са 16, 738 домова. (Исто. 265).

ка 1