Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

370 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Седма конференција одржана је 23 августа. На њој су Турци саопштили пристанак султанов да питање о границама реше комесари турски и руски. Осем тога изјавили су да одредбу о унутарњој управи у Србији не могу унети у хатишериф, али да ће о њој издати нарочити ферман.1)

Руски посланик је о томе известио Давидовића. Том приликом дошло је међу њима до једне немиле сцене. На Давидовићеву напомену да би одредбу о унутарњој управи у Србији требало унети у хатишериф, пошто је она предвиђена у уговорима и да би се требало заузети за наследно кнежевско достојанство, посланикјје пао у велику јарост. Викао је да то не може бити, прекорео је Давидовића што му досађује и Србе што су неблагодарни и изјавио је да ће српско питање свршити како зна и по царевој вољи а да Срби морају примити с благодарношћу што за њих буде израдио. „Жалите се министарству на мене — додао је — што вас не слушам; жалите се, ви знате пут за Петроград.“ >)

И Давидовић и депутати схватили су тај испад руског посланика са свим правилно, као последицу одашиљања српске депутације у Петроград, без његовог питања. То им није било ни најмање пријатно. Али, како је тих дана требало завршити преговоре с Турцима и утврдити коначан текст хатишерифа за Србију а како посланик није више хтео примити ни њих ни њихове писмене представке, они су пали у велику бригу у погледу даљег тока преговора.

Међутим Ћешаф е | ивши комесар у Србији радио је свесрдно на томе да се Милошу подари наследно кнежевско достојанство и већ је за то био придобио све чланове владе, нарочито беглички ефендију. Још му је ваљало задобити султана. По договору са српским депутатима, с којима је стално одржавао везе, он је, преко сир—ћатиба, обећао султану поред оних пола милиона гроша које је влада дуговала Србима, за набавку хране у 1829 г., још 300.000 гроша у новцу.5) .

Та су обећања брзо уродила добрим плодом. Већ 6 септембра белгички ефендија је саопштио српским депутатима да | Милошу подарена титула наследног кнеза. Он им је том прили-

ом рекао и то да ће комесари турски и руски бити послани у

рбију да одреде границе одузетихенахија. После недељу дана

уски посланик, који се убрзо одобровољио, саопштио је Дави. довићу текст самог хатишерифа.

И ако јетај акат, у главном, задовољио српске жеље он ипак није био без замерке. Услед тога Давидовић је, по договору с депутатима, сутра дан, (24 септембра) поднео руском посланику извесне примедбе на хатишериф. Скренуо му је пажњу на то да у њему нема одредбе о српској депутацији у Цариграду, ни

ту Рибопјер кнезу Ливену, 1 септембра 1830. (Исто. 267). 2) Д. Давидовићу М. Обреновићу, 25 августа 1830. (Исто. 267—5). 3) М. Ђорђевић М. Обреновићу, 26 августа 1830. (Исто. 269).