Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

Уфесељииг у а ено) =

416 ПпРИЛОЗИ

српскога народа, ради утврђења безбедности и благостања земље, српски су депутати изложили у једној молби неколико од тих захтева и то: слободу вере; слободан избор њихових старе„шина, независну унутрашњу управу, присаједињење нахија раније одузетих од Србије, скуп свих дажбина уједно, право за Србе да управљају добрима која су припадала муслиманима под условом да плаћају приход од њих у исто време са данком, слободу трговине и дозволу српским трговцима да путују по свима турским покрајинама са пасошима својих власти, право подизања болница, школа и штампарија и напослетку забрану свима муслиманима, изузев оних који припадају гарнизонима, да се понова настане у Србији; да су за време док се о горе изложеним жалбама решавало, непредвиђене препреке принудиле Високу Порту да одложи ово питање; да при свем том, Висока Порта, будући увек тврдо решена да одобри српском народу права уговорена чланом У П-им Букурешког Уговора, неће пропустити а да се не споразуме са српским депутатима у Цариграду о средствима која су у стању да осигурају брзо извршење том верном и оданом народу гарантованих и коначно датих права, а тако исто и свих молби које би јој могли поднети српски депутати, и које не би биле противне дужностима поданика Високе Порте; да ће Висока Порта известити царски руски двор о свему ономе што буде утврђено и одлучено за извршење члана У ПШ-ог Букурешког Уговора и да ће јој саопштити ферман снабдевен хатишерифом, на основу кога ће горе поменута права бити дата“.

Међутим, док су српски депутати и комесари, одређени за то од стране Високе Порте, тражили средства да доврше тај посао повољно по српски народ, препреке и тешкоће које су потекле од рата који се десио, прекинуле су њихов рад.

Али, после неког времена, пошто је мир закључен између мога и рускога двора Једренским Уговором, у чл. У1-ом тога уговора речено је: „да, пошто прилике које су настале од Акерманске Конвенције нису дозволиле Високој Порти да одмах изврши одредбе поменутог Оделитог Акта о Србији, доданог члану М-ом те конвенције, она се свечано обвезује овим чланом да их најтачније изврши и то без и најмањег одлагања а нарочито да врати шест нахија одузетих од Србије да би за увек осигурала мир и благостање тог верног народа.

Према томе, наређујем да се изврше горе наведене одредбе а овај је ферман издао мој царски рекиаб (стремен) и снабдевен је мојим узвишеним потписом, како би ова одлука била достављенагевима до знања; штавише ви пашаи мога (велики судија), с ваше стране, пошто о њој будете известилт си народ, ви ћете му објаснити да за то треба да буде захвалан, а што се тиче извршења, ви ћете се држати верно ове одлуке.“

јр ан ==