Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

јуан

52 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

одговорили су устаници, у истом смислу, и цариградском патријарху на његова ранија писма.1)

У то доба стигли су у српски логор прота Лазаревић и капетан Чардаклија, који су из Цариграда били отишли најпре у Одесу а за тим у Петроград. Поводом тога Карађорђе је наредио да се првих дана Јануара одржи скупштина старешина-у-ОетружБИЦИ. _ По савету који су депутати донели из Петрограда, на тој је скупштини одлучено да се пошаље нова молба султану. Та молба разликовала се од ранијих бар по облику. Њу су потписале старешине „врло покорне и врло верне раје“, на чијем је челу био Карађорђе, као „вожд“. На њој је био потпис и кнеза Новог Пазара, који није припадао Београдском Пашалуку. У молби су поновљена зла, која је народ дотле претрпео; и дата је свечана изјава да Срби желе остати султанови поданици, да пристају да плате данак два пута већи од ранијега, али под условом да повластице, које су тражили молбом од 13 маја

1805, буду ферманом потврђене. „Ако В. В. — стајало је у

"молби — оправи војску на нас ми волимо сви изгинути, него

се опет приклонити под јарам наших мучитеља под којим стењемо од толико доба без помоћи и олакшања. Исход сваког рата неодређен је унапред; нас војска може и уништити, али ма каква да буде наша судбина, нећемо ми бити узрок ономе што буде. Кад је правда са света прогнана, волимо умрети него. живети. Боље је умрети него носити окове ропства без наде да их се икада ослободимо. Живот нам је на терету и ако смо осуђени с нашим потомством на вечито ропство, волимо. сами жртвовати своју децу, него их оставити свирепости наших угњетача. Нама, дакле, друго не остаје него умрети, али ћемо падајући, задобити славу да смо претпоставили смрт срамотном ропству“. Напослетку, за случај ако султан не буде поверовао у правичност њихових навода, устаници су тражили да се пошаље једна комисија која ће испитати несугласице између њих и њихових угњетача 2) Та је молба, преко кнеза Ипсилантија упућена руском посланику у Цариграду да је он преда турској влади.з) пали и =

У исто време написане су молбе за.цареве руског и аустриског, „Њих су устаници молили да увере султана о њиховој поданичкој верности, да израде да их он,заштити и да им у будуће обезбеди и утврди мир. За случај ако султан не буде на то пристао, они су, у молои упућеној руском цару предлагали. као „једино средство за спас српског народа одређење једне комисије која би испитала узроке нередима у Србији и која би била састављена од правдољубивих људи све три државе —

ту Писмо Боже Грујовића Балкунову, од 14 јануара 1806. (Исто. 307—308). __ 2) УЖалба српских устаника Султану, од 24 јануара 1806. (Голубице УМ. 135—142).- У: +" У 5) Италински Чарториском, 14 фебруара 1806. М. Гавриловић. Миков Мир. Гласник 16 мај 1903. стр. 109).

о»