Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

вала ГЛАВА У 65

дало је најбоље резултате. После два дана сви сељаци из суседних крајева дигли су се на оружје!).

Наскоро за тим први турски одред, који је под командом Хаџибега из Сребрнице био стигао у Братачић, потучен је и растеран. Али, тада је у српски логор стигао глас да је највећи део ј турске војске пошао београдским путем, да је имао више сукоба ЊЕ с устаницима и да је Јанко Катић, један од најхрабријих и нај- “) омиљенијих старешина— погинуо пи Ум оу

Сазнавши за то Карађорђе је наредио да се све трупе крену ка Шапцу. У пролазу прошао је поред Цера, чија је околина још била остала потчињена зворничком паши. Ту је посекао три српска кмета, који су Турцима давали храну. Ова казна: покренула је све људе из тога краја да се дигну против непријатеља. Али, турска је војска била врло велика и имала је и јаку артилерију а Карађорђе је имао једва око 9000 људи и само два топа. Положај је био врло. критичан. Услед тога Карађорђе је одлучио да се ушанчи на Мишару и да ту изазове одлучну битку. Пешадија је постављена у шанчеве и добила је наредбу да непуца, док командант не буде дао знак да су Турци довољно близу. Коњица је била скривена у суседну шуму и њој је наређено да Турке нападне с бока, чим пешадија буде отворила ватру. Све ове заповести биле су тачно извршене.

Пуни презрења према непријатељу Турци су, 13 августа, јурнули на шанчеве. Заустављени пушчаном ватром, = ћени коњицом, која је нагло избила из шуме, они су убрзо бачени у највећи неред и почели су бежати ка Шапцу, Сави и Дрини. Многи су од њих изгинули, а међу њима и главни командант, Пули капетан, Синан паша из Горажда, Видајић из Зворника и др. Устаници су заробили знатан број људи и огроман плен у коњима, оружју и муницији.

После сјајне победе на Мишару један део устаника похитао је у помоћ браћи, која су на Делиграду већ шест недеља јуначки одбијали нападе редовне турске војске. Вест о мишарској победи удвојила је храброст и отпорну снагу бранилаца Делиграда тако, да је велика војска Ибрахим Паше, много боља од босанских трупа била ускоро одбијена. Како је Станоје Главаш извршио један заобилазни напад и доспео до Прокупља), Ибрахим паша

је био принуђен да се повуче ка Алексинцу и, почетком Септембра, био је већ одбачен ка Нишу.

Тако су, захваљујући вештини и храбрости српских уста- Н ника и њихових старешина, оба турска напада одбијена и мир (6)

осигуран бар до пролећа 1807 г,_ 1 1У 67 о / 4), ФА 221. ЖА7

Ичков долазак у Цариград (Августа 1806). _ Француска иблитика према Турској после Амијенског Уговора. Наполеон против Александра.

о РАНИНИ

1) М. Ненадовић. Исто. [1 изд. 198—200.

2) А. Протић. Повесница од почетка времена вожда српског Карађорђа Петровића (Споменик Срп. Краљ. Академије Х1Х. 10).