Filatelista

Švajcarska najveći deo svojih poslova obavа зато Као tranzitni posrednik, koji robu dostavlia dalje u USA i druge zemlje sa čvrstim valutama. A usled tako velike punude i zasićemnosti Švaicarskog tržišta Zumstfein nofira te marke sve niže i niže, te tako postaje sve manje prihvalivyom Dazom za izmenu maraka i za naše filateliste. : | DRES.

Novi Zumstein za 1950. godinu, koji je i sada izišao u Hobičaieno vreme, nije izvršio mnogo izmena u obradi Jugoslaviji. Umetnuo ie partizansku marku od 9 dinara u žutoi boji i ocenio je sa 20 franaka. Na žalost, ova vrlo interesantna greška skoro u celoj pronađenoi količini (dva tabaka) ie usled nesavesnosti naših špekulanata otišla u Švajcarsku, tko da је većina sakupliača niie mogla mabaviti.

I u pogledu cena nije Zumstein izvršio mnogo izmena. Kod stare Jugoslavije је povisio cenu za izdanie 1996 sa 110 na 190, za poplavliene.sa 60 na 65, za SXXX sa 100 na 115 franaka, ali ie snizio cenu _ sasvim neopravdano, kod veslačkih sa 30 na 26:

Весела страна

ФИЛАТЕЛИСТА _ Год!

kod sokola Zagreb са 19 па 13, te kod Sarajeva sa 90 na 14 franaka. Baš ova poslednja dva izdania se ubrajaju kod nas, slično kao i Pen klub i većina franko serija, u naša maibolia izdanja, pa пат je potpuno nejasno, šta ie moglo Zumstsina rukovoditi, da cene baš tih serija smanjuie. Ne veruiemo, da je neko mogao danas Pprodati Zumsteinu ove serije u znalniioi Коličini, što bi moglo izazvati pad vrećncsti ovih maraka.

Zumstein je povisio i »Prugu I« ma 5,50 за 3,60, »РТТ-ЕМЕЈ« па 3,75 за 9,90, »СоФ пси рођеде« па 1,50 sa 0,80 1 Магkovića na 1,20 за 0,39 franaka. Procena naših novih izdania ne odgovara našim cenama. Sv su niske! Takođe ie nepoimljivo, zašto ie serija za borbu protiv tuberkuloze proceniana sa 92 franka, dakle kas xPianica« a više od »V. kongresa (0,70), »Dunavske konferenciie« (1,10), »KRošira franКо« (1,40) »Košira aviionske« ~ (0,90), »Balkanskih igara« (1,50). »Prežerna« (1,95). Grbove ie ocenio 9.90, »Petogodišnjicu Makedoniie« 3, a »Makedonsku« avijonsku 7 franaka.

CS.

Пијане поштанске марке

Беспослени, а можда и практични људи, наклоњени данас много уобичајеној статистичкој евиденцији, израчунали су да у Америци, конкретно. у Сједињеним америчким државама, поштански потрошачи годишње навлаже језиком марака у дужини око 80.000 километара. Овакав начин навлажавања марака, као и стати стички подаци о великим количинсма полизане неукусне гуме, дали су повода довитљивим фабрикантима алкохолних пића, да ту нехигијенску навику публике искористе у рекламне сврхе додајући гуми марке извесну количину есенције јаких, ароматичних пића, како би на тај начин још више омасовили потрошњу својих производа. Овој практичној примени искоришћавања пропагандне моћи поштанске марке супротставили су се амерички _ антиалкохоличарски кругови, који су, У овом конкретном случају, гктивирали своје подружнице и преко подружничких актива повели борбу против фабрикантског покушаја омасовљења по трошње једног артикла, који већ и без гога спада у групу артикала најшире потрошње. Шта више. ову прокламовану

борбу потпомогли су и подношењем пријаве надлежним судским властима. та шегифи уз чашицу коњака донесу пресуду. Овај корак спречио је потрошачку публику, да она да свој коначни суд, који је свакако приоритетног значаја, јер публика још није могла у пракси испробати доста примамљиви предлог фабриканата, који сав мирише на капиталистичко схватање окумулације новчаних средстава. Суд публике мора да чека на решење судских власти свих 48 савезних република, које треба да испитају и реше, ла ли ту ствар правилно постављају фабриканти или антиалкохоличарски кругови.

Конкретно, појавио се један нов филателистички проблем пропагандне природе са задатком да опроба ту пропагандну моћ поштанске марке. Специјалност овог проблема свратила је и код нас пажњу на себе д сам проблем, наметнут филателији од стране капиталистичких фабриканата, имао је код нас двојак одјек и двојако се посматра — филателистички и нефилателистички.

Филателистички посматрају проблем филателистички кругови, што је сасвим