Filatelista

__ Страна 22

- Велики успех Мађара у њиховим тежњама за језичном независношћу подстрекавао је и друге народе на јаче настојање за испуњењем њихових жеља. У 1868 г. беху већ учињени први кораци ка изједначењу права употребе разних језика; али тек 1871 г. Хоенвартово министар= ство издаде језикословну уредбу, која је свима народима осигуравала право на изједначење у употреби језика. Неко време после тога ова језикословна уредба делимично беше повучена. Али, потоња министарства одобравала су, према потреби и својим рачунима, час једној, час другој народности мања или већа права у погледу употребе њихових језика у званичним пословима.

Природно је да је та језична борба, којом је био прожет цео политички жи“ вот Аустро-Угарске, имала свога одраза и у поштанској служби.

Код аустриских марака нема ни трага од језичне борбе, али на поштанским целинама има их већ у знатној мери. И код целина до 1871 г, били су израђивани натписи само на немачком језику. У 1871 години издате су целине са двојезичним натписима: немачко-ческим, немачко-пољ“ ским, немачко-русинским, немачко-слове“ начким и немачко-италијанским; 1872 T. још и са. немачко-илирским (српско-хр“ ватским), а 1876 г. са немачко-румунским. — У 1900 г. биле су издате тројезичне целине: немачко-пољско-русинске, немачко-румунско-русинске и немачко-илир= ско-италијанске, а повучене: немачко-русинске, немачко-румунске и ·немачкоилирске. — За време првог светског рата биле су издате осмојезичне војничке поштанске карте; међу употребљеним језицима био је и словеначки.

Али ни ове целине не дају довољно јасну слику оне велике борбе за изједначење права употребе народних језика. Она долази до видног изражаја нарочито на поштанским жиговима за поништавање марака. МИ код жигова, као и у политичком животу Аустрије, 1871 година била је прекретница. До те године, пошто је службени језик био немачки, и на жиговима, са малим изузетком, израђивани су натписи — имена места на немачком језику. Да оставимо сада на страну све друге (ческе, пољске, српске, хрватске и др.), па да говоримо само о словеначким жиговима! ;

Пре 1871 г. у словеначким крајевима употребљавани су скоро искључиво жи“ гови са немачким именима места. Било је само неколико изузетака: 1) са чисто словеначким натписом жиг поште ЗЕМОХЕС; 2) са именом места на немачком, али са словом ТУСН замењеним са С у жигу

ФИЛАТЕЛИСТА —

Год. 1:

места Радече, чије је име на немачком КАТЗСНАСН, а на жигу био је натпис

КАСАСН; 3) сем тога и за време аустри-

ске владавине употребљавани су жигови заостали од Француза, који су од словеначко-хрватских покрајина били створили Наполеонову „Илирију“ и за њене поште били израдили нарочите жигове.

Као последица урелбе о употреби народних језика од 1871 г. биле су објављене и наредбе о употреби народних језика и у поштанској служби. У априлу исте године било је наређено да се у знатнијим местима, код којих се народно име знатно разликовало олљ немачког, стави и име које народ дотичног места. на свом језику употребљава, У новембру исте године било је наређено да се код пошта, које се буду од тада отваргле, стављају на жиговима имена места на немачком и на језику народа, који је У томе месту у већини. МИ у словеначким крајевима, са нешто закашњења, јављају се двојезични жигови код многих поштанских установа. Али што је за нас најважније и што служи као доказ да су крајеви Јужне Корушке, словеначки, то су двојезични жигови употребљавани баш у тим крајевима, далеко иза наше грани це, као што се види на овој карти. Из тога се види да је чак и стара хабзбур“говска Аустрија признавала у тим крајевима словеначку већину, па на основи то га и право употребе словеначког језика у свим службеним пословима, па и у поштама, Поштански жигови, који су пре првог светског рата имали натписе — имена места на немачком и словеначком језику, употребљавани су, између осталих, у 9 вим поштама, које су остале иза садање наше границе:

EGG BEL HERMAGOR / BRDO PRI ŠMOHORJU

KUHNSDORF / SINČAVES

MARIA ELEND / PODGORJE V ROŽU REIFNITZ AM WORTHERSEE / RIBNICA RUDEN / RUDA

ST. TAKOR IM OBERROSENTHALE /, SV. JAKOV V ROŽU

ST. KANZIAN IM JAUNTHALE / ŠKOCIJAN V JUNSKI DOLINI ST. MARGARETHEN IM ROSENTHALE / SV. MARJETA V ROŽNI DOLINI ST. MIHAEL BELI BLEIBURG / ŠMIHEL PRI PLIBERKU

WEIZELSDORF IM ROSENTHALE / SVETNA VES V ROŽNI DOLINI

Од наведених жигова нарочито је интересантан жиг поште Синчавес, на коме је ваљда први знак искаљивања германског беса против Словенаца. На ње-