Filatelista

Пасеру, Коловом приручнику“ југословен= ских (код Михела хрватских) земаља и Приручнику, св. 1 Босне и Херцеговина, који издаје Филат. Савез Хрватске.

Марке кнежевине и краљевине Србије прерађезе су у главном по Е. Дероку. Уведене су многе допуне и нова објашњења и, у већини случајева, исправљене раније грешке. Марке су добиле нове каталошке бројеве. Раније кнежевина и краљевина имале су, 623 порто-марака 164 бројева, сада свега 144. Као и некада, каталог се у излагању не држи хронолошког реда, како су марке излазиле, већ почиње франко-маркама са ликом кнеза Михаила од 10. 20 пи 40 пара, штомпаним у Бечу (бр. !—8). Раније, све до 1943 године, по Михелу су прво биле изашле — под 92. XI. 1866. — марке од 20 и 40 пара на обичном папиру, па после вредности од 10, 20 и 40 пара на танком папиру. све штампане у Београду. Међутим, сала је то исправљено и У објашњењу наведено: да су у току 1866-67 прво штампане марке на танком папиру, а нешто касније, 1868 г., вредности на 20 и 40 пара на обичном папиру (бр. 4—6 под х и у). После ових долазе марке за новине са грбом кнежевине Србије (бр. 7 и 8) које су, с обзиром да су то прве поштанске марке Орбије, требале да носе бројеве ! и 2. Раније су бројеве 7 и 8 носиле зупчане марке од ! и 2 паре са ликом кнеза Михаила; сада, међутим, нОсе бр. 9 и 10 и то под А зупчане, а под В незупчане, И мод њих су извршене исправке датума издања, који су били погрешни. У објашњењима код марака са ликом Книн. Михаила ти прбом кн. Орбије наведена су и њихова штампања, н. пр. код ових последњих сва три код вредности од 1 паре и оба штампања код вредности од 2 паре. Код ! паре вели да постоје 8, а код 2 паре 4 типа, али не даје ближе објашњење. Ту су и датуми докле су марке биле у употреби и друге примедбе потребне за правилну оцену ових марака.

Издања са ликом кнеза Милана, са свима штампањима, остала су, у главном, као што су и била.

Датум 10. УП. 1873. као дан издења новинске марке од 1 паре жуте 1. штампања, незупчане (бр. 19) и марке од 2 паре црне, такође незупчане, [. и М. штампања (бр. 20) и ако погрешан, остао је у каталогу. Међутим, марке од ! паре 111. накладе и марке од 2 паре 1. накладе, штампане су у Београду непде у међувремену од друге половине фебруара до ] јуна 1878. када су марке од 2 паре TT. накладе и пуштене у течај, а марке од 9 паре друге пш последње накладе штам«

1JI АТЕЛИ!

+

пане су тек крајем 1878 године. Каталогу, који ужива светски глас, не би смеле

већ читав низ година да се провлаче ова-

ко грубе грешке.

Провизорна издања од 1900 и 1901 г. — 10 на 20 пара и 15 пара на ! д. — допуњена су и то за марке од 10 пара клиширана су сва три типа, а за оне од 15, пара само три, и ако, у ствари, постоје четипри типа претисака.

Излање од-1903 г., т. зв. „прбуше“ допуњено је такође са разним особеностима штампања.

За јубиларно издање од 8. (21) IX. 1904. наведено је да је издато поводом стогодишњице династије Карађорђевића, док је стварни повод била прослава стогодишњице устанка под Карађорђом и почетка борбе за ослобођење од Турака.

Отисак клишеја жига „РОЗТЕЗ 5ЕКВЕ5“ потпуно је неуспео и по форми нема сличности са оритиналом.

Сва три штампања т. зв. крфског издања из 1918-20 г. носе једне исте бро= јеве —- 187—144 са римским бројевима |--1Ш, и нешто су боље обрађене него раније.

Толико, укратко, о маркама Србије!

Раније је Михел посебно доносио увеличеане клишеје разних претисака код провизорних издања, а тога сада нема. Претисци се налазе на маркама и, на жалост, нису увек јасни и уочљиви.

Марке старе Југославије нису претрпеле неке корените измене. Код регионалних издања највише је промена унето код издања за Словенију. Наравно и код марака старе Југославије поткрале су се разне грешке, Да наведемо једну од њих код издања позодом 1 балканског конпреса за заштиту деце, — добротворно издање марака у корист Југосл. лиге за заштиту деце са претиском »ЗАТМАТЕ РАВЕУЏО5«, пде је Михел навео да је штампано 100.000 серија, од чега је 70.000 спаљено, док је у ствари било продато 76.115 комплетних серија, а остатак био комисиски спаљен 1938 г.

Марке окупационих издања Михел је разбацио према азбучном реду. Тако, имамо посебно марке за Ријеку-Купу, посебно за Словенију пи Љубљану, бив. FI. JL Х. и Котор. Овде је Михел репроду“ ковао неке франко џи авионске марке издања 1945 г. (у рајхспфенизима) са разним сликама почев од географске карте, Ловћена, цркве Св. Трипуна у Котору до фигура у народним ношњама, које, ништа мање, котира са 120 марака. Остали недостаци већ су регистровани у „Филателисти“ (бр. 2 од 1949. г.) и загребачкој „Филателији“ (бр. 12 од 1949 г.) и они су, у главном, пренети у каталог за 1950 г.