Filatelista

и на

Овим чланком смо отпочели прва излагања о збиркама мотива у циљу да заинтересујемо за тематско скупљање оне филателисте, који још лутају и нису нашли смирења у поплави емисија и у мноштву

проблема, који им се намећу нарочито у“

почетку скупљања: |

Сем тога биће наш задатак na окупимо и организујемо у оквиру нашег Савеза оне чланове, који већ имају тематске збирке, као: авиони, Црвени Крст, железнице, деua, цвеће, животиње итд, а у циљу што лакшег прибављања и размене материјала за попуњавање збирки и у циљу повезивања са сродним организацијама у иностранству, као и ради пропагирања новог правца у филателији у циљу што бржег омасовљења скупљања марака. |

У земљама са развијенијом филателијом приступили су оснивању група, друшта-

Бладета Јокић

ва, па чак и савеза. У Зап. Немачкој, где је филателија, у Европи, најјаче развијене и где је било пре рата интересовање за нашу марку највеће, већ је основан „те!паћопајег Verband fir konsfrukftive РАПаје– Пе«, који води др. Л. Брауи. Задатак овог савеза јесте баш помагање развитка новог начина скупљања марака, у коме долазе јаче до изражаја корисност марке као посредника образовања, науке, културе и цивилизације.

Проблем организовања скупљача мотива и помагање њихове делатности био је расправљен и на седници управе нашег Савеза, која је донела закључак, да се се низом чланака популарише скупљање марака по темама и да се изврше припреме за организовање група у подружницаме са центром за размену за тематске збирке потребних марака у Београду.

Песталоци

Јохан Хајнрих Песталоци родио се 1746 године у Цириху у Швајцарској. Отац му је био хирург и очни лекар; али је већ у шестој години остао без њега, те се о њему даље старала само мајка — жена врло нежне и благе нарави. Живели су врло скромно и повучено, тако да је Песталоци слабо познавао свет изван своје куће и учиниоце, што је имало одраза у његовом опхођењу. Код њега се развила претерана осетљивост, а како је често био у дужим посетама своме деди, свештенику на селу, имао је прилике да упозна сеоску сиротињу, те је од тада у њему почела да сазрева мисао, да отпочне са радом на уздизању потлаченог човечанства. Ло природи је био бистар, али ипак у школи није учио све предмете са подједнаким интересовањем. Поједине предмете је обрађивао до детаља, док је друге готово занемаривао. По завршетку гимназије у Цириху, ступио је у академију, али се затим уписао на правни факултет. Међутим, напоран рад на студијама и његово велико улагање труда учинили су, да се разболе и остави студије, па отпоче да се лечи. Када се опоравио, измени своју пр-

вобитну замисао да заврши правни фа-'

култет; реши се да постане привредник. У том циљу провео је годину дана на једном пољском добру ради праксе.

По завршетку пољопривредне праксе купи земљу у аргауском кантону, код села Бира; сазида кућу и створи угледно пољопривредно добро по имену „Ново дво-

'риште". Исте године ожени се Аном Шулт-меље

хајсовом, вредном и паметном женом. Али, будућност је показала да Песталоци“ није био створен за пољопривредника; ускоро је био упропашћен цео женин мираз, а дугови су почели да расту. Нијеклонуо духом, већ да би продужио свој рад, Песталоци одлучи, да споји своје добро са васпитним заводом за сиромашну децу. Ова идеја не само да је одушевила њега, већ одушеви и више његових пријатеља и познаника, који су га материјално помогли у овом подухвату. Песталоцијева замисао састојала се у овоме: у заводу би сиромашна деца имала потпуно издржавање и школску наставу, а за узврат она су му помагала својим радом у пољопривреди. Завод је отпочео са радом 1773 године, и у почетку је прилично функционисао, Међутим, Песталоцијеви питомци били су већином распуштена и искварена деца, с којом се није лако излазило на крај, за коју је била потребна само чврста рука. Песталоци, по самој својој природи, тих и миран, уз то безазлен и наиван, није могао са таквом децом да излази на крај, те успех није био скоро никакав. После пет година завод је коначно пропао. Настао је период немаштине и одрицања за Песталоцијев дом, који је трајао пуних осамнаест година. За то време Песталоци се одао књижевности и написао своја велика дела: „Вечерњи часови једног пустињака“, „Линхард и Гертруда", „Како Гертруда подиже своју децу“. Већ у овим радовима Песталоци је ударио тесвоје педагогије и методике. —