Filatelista

родног хероја Мирче Ацева, а на другој од o дин. део споменика палим борцима за ослобођење у Скопљу.

МИРЧЕ АЦЕВ рођен је 1918 код Прилепа. Био је студент права. Године 1941

Фг. М. 5шис-Макапом! бе

Nestor hrvaiske filafelije Oskar Simić

постао је члан Покрајинског комитета КМ. Ј. за Македонију. Он је један од најистакнутијих организатора устанка у Македонији. Ухапшен од полиције, подвргнут страшним мучењима, а не одајући ништа, умро је јануара 1948 године.

Преостале две марке из овог издања, од 3 и 30 дин., које ће се пустити у течај поводом Дана Армије, садржаваће симболи– чне цртеже о нашој армији и лик Народног хероја Маршала. Тита.

Напомена. Биографски подаци народних хероја узети су из „Информативног прируч= ника о Југоставији“, који издаје Дирекција за информације Владе ФНРЈ.

ШР

= Ромодот 25-оодпјсе пјесоме сити —

Rođen 20. пометфта 1855. u Osijeku. Kao mlad gimmazijalac u Zagrebu nastupa već 1866. godine na filatelističku arenu, pa ga radi toga, uz ncekolicinu njegovih drugova iz Onog vromona, možemo smatrati kao pionira Шајебје u Hrvatskoj. Za dalji njegov rad podstakao ga je njegov ujak Vakanović, koji mu je poklonio neku brošuricu »Das Postwesen«, a prvi veći lilatelistički materijal bila mu je kulija maraka, koju je njegov fiadanji školski drug Čop dobio od svog slrica iz ltalije, a koja je bila puna lada masovnom robom starih italijanskih državica, koja bi danas prestavljala čitav imetak, Kao bogoslov stupa wu lilatelističke veze sa mnogim inostranim sakupljačima, a medu njima sa pionirom filatelije u Nemačkoj Dr. АНгедот WMoškau-om. Pod ulicajem pismenog saobraćaja sa njim napisao je Simić brošuru (1879). Омо је аејсе, метомаћпо, prva filatelistička publikacija u Hrvatskoj. Velika je šteta, da se jedini sačuvani primerak, koji se nalazio u knjižnici Hrv. Filatel. Društva, ne može više pronaći. Tragajući za tom knjižicom, obratio sam se i na једпи од пајмеćih lilatelističkih knjižnica na svetu u Minhenu, koja je takode nema, no oluda sam obavešten, da se jedan primerak nalazi u knjižnici Стамјога u Londonu (registrovan u »Catalogue of the „Philatelic Library ol Earl of Crawlord« 1911).

Francuski časopis »Bulletin de la socićtć irancaise de Timbrologie« od godine 1879 doneo je u prevodu „M. N. de Bosredon-a pokojnikovu raspravu »Počoci lilatelije u Hrvalskoj«, za koju je na lilatelističkoj izložbi u Parizu iste godine bio nagrađen diplo= mom. Na osnovu te diplome postao je Simić član dopisnik društva »Socićtć Francai-

»Žiće га Mlireda Moškau«”

se де Типргојосје« ш Рашхи, а 1881 с. ро– stao je dopisni član »Centro PFilatelico Montevideo« u тисмајц. Ма Хајозћ 1 ома је гаsprava za nas izgubljena, jer se јеШпо пајаzi u Crawlord-ovoj knjižnici u Londonu.

Pokojnik je bio član i mnogih _ drugih inoslranih jilatelističkih organizacija kao

»Wiener „Philatelisten-Club«-a wu Beču, Filat. društva u Drezdi, od koga je dobio diplome, ı mnogih drugih.

Godine 1907. postaje Simić član Hrvatlskog Fil. Društva, pa kroz niz godina održava prijate jske ilatelističke veze sa našim starim, većinom već pokojnim, uglednim iilatelistima Dr. Bučarom, Inž. Filipovićem Gregorčićem ı dr,

Hroz pune 42 godine, za vreme SVO пеprekidnog župnikovanja u Sv. Martinu pod Okićem (od 1885. g.), pa do svoje smrti 26. jula 1926. bavio se pokojnik veoma inionzivno amaterskom lilatelijom.

Na malom seoskom groblju u Sv. MarHnu pod Okićem nikao je pre 25 godina mali skromni humak, koji krije zemne ostatke nestora Jilatelije u Hrvatskoj, Oskara Simića. O njemu su pisali: V. Gregorčić moborskom listu« od 15. VII. 1922.:

u »Sa-

»Na:slariji hrvatski filatelistas; — ovaj Je članak preštampan u HPilatelističkom glasni ku« broj 3— za 1922. godinu: — u »Filatoelisti« su objavljeni članci: »Oskar Simić« (sa slikom) na str, 18 iz 1923. g.; »iUmro najstariji hrvatski lijatelista« па str. 59 iz god, 1026; od Dr. Franje Bučara »Filatelističke diplome Oskara Simića, prvog ћгvatskog filateliste« na str. 44 iz 2. 1927; od Dra F. B. »Početak Шајебје и Нгмајзкој< na sir. 08 iz 1028 godine.

268

-