Filatelista

ју Трећа и Четврта македонска бригада, а

у другој половини 1941 године формиране.

cy 42, 48 w 50 македонска дизивија, као

регуларне јединице Н. O. B Ј. Народно-

ослободилачка војска прошла је свим кра„јевима Македоније, и нема краја, где нису вођене борбе и где није проливена крв.

У барби за ослобођење македонски на--

род није чекао да му други поклони слободу, него се у славној НОБ борио раме уз раме са осталим народима Југославије И дао свој допринос у крви и жртвама за узвршћење братства и јединства југословенских народа.

Кроз револуцију и борбу македонски народ; одбацивши стару буржоаску и ненародну власт стварао је власт народа кроз народно-ослободилачке одборе, а на првом заседађу АСНОМ-а на Илинден, традиционални Илинден, 1944 године, у манастиру Прохору Пчињском прокламовао је стварање македонске државе — Народне Републике Македоније. Тај значајан дан за живот македонског народа, у филателији је обележен спомен марком, која је изашла приликом прославе годишњице прокламовања Н. Р. Македоније — равноправног члана у заједници народа Југославије,

„Победа у ослободилачкој берби и стварање народне Републике Македоније претставља највећу историјску тековину у це-

Синиша Остојић

лекупнасм "развитку македонског народа. Она је оваплођење идеја Гоце Долчева, Карева, Санданског и осталих илинденских устаника. Она претставља залогу и гарантију још бољег и срећнијег живота свих Македонаца“. („Борба“ бр. 242).

Поред горепоменутих издања марака филателија је обогаћена са још једним издањем, пуштеним у течај поводом прославе петогодишњице проглашења Н. Р. Македоније. На маркама је симболично приказан почетак борбе македонског народа за ослобођење (вредност од 3 дин), привредна изградња републике за време од 5 година (вредност од 5 дин.) а грб НР Махедоније заставе Македоније и Југославије овенчане ловоровим венцем, приказују братство и јединство свих народа Југославије од почетка НОБ, па путем обнове ратом опустошене земље и изградње социјализма до данас.

Ове године 11 октобра, Савез филателиста Македоније, прослављајући 10 година народног устанка у Македонији, организовао је прву изложбу марака у Скопљу; а на нашим писмима појавиле су се две нове марке: од 3 д. са ликом народног хероја Македоније, Мирче Ацева и од 5 д. са сликом бораца за ослобођење — са

споменика палим борцима за ослобођеље у Скопљу.

О СРПСКИМ МАРКАМА ЗА НОВИНЕ

(Наставак са 297 стране)

Поред боја, папир на коме су штампане незупчане марке || издање од 1 паре, већ на први поглед дозвољава разлику у штампи и изгледу марака. Наиме, марке овог издања приметно се разликују по папиру од марака првог издања. Код овог издања папир је, у главном, много пунији, авршћи, далеко лошијег квалитета, са приМетном мрежастом структуром. Ради слабог квалитета папира и боја, марке штампане „у. међувремену од 1871 до 1874 г., упоређене са оним из 1814 г., врло су грубог и приметно лошијег изгледа. Боје су, осим донекле за вредност од 20 пара, бледе, тупе, неизразите и очигледно отскачу од боја марака првог штампања. Поред слабог папира и боја, њиховом рђавом из-

гледу допринели су лоша штампа и почетак абања појединих клишеја. Међутим, постоје марке од 1 паре |

издања штампане на тањем, квалитативно нешто бољем папиру. Ово су врло ретки примерци и због бољег папира марке су изразитије и лепшег изгледа. Очигледно да ондашња поштанска управа и државна штампарија; где су марке штампане, нису водиле довољно рачуна о једнообразном папиру, Тако је приликом следећег, трећег штампања марака са ликом кнеза

Милана, код појединих вредности, употребљаван врло танак, средњи, па и прилично дебео папир, што се нарочито примећује код марака од 10 пара. До душе морамо имати у виду чињеницу да су марке са ликом кнеза Милана биле у течају нешто више од 11 година; да су поједине вредности доживеле више издања и штампања, и да за све то време није могао да буде употребљаван увек исти папир. Али, као што смо видели, већ код другог, трећег м каснијих штампања та разлика буде још изразитија, јер је употребљаван папир, који се и по квалитету, и по пуноћи и изгледу, из основа разликује од папира употребљеног пре и после, па и за време једног истог штампања, какав је био случај са Маркама од 10 пара трећег штампања.

Боја папира, на коме су штампане марке од ! паре || накладе, односно || издања и | и || накладе, када се ради о незупчаним примерцима, је сивкасто 620, по некад жућкастог тона, вероватно услед утицаја гуме, како мисли и Де Смет.

Код другог штампања боје марака су неуједначене, мутно-жуте, ређе изразито жуте. Најређи примерци су златно-жуте боје. Жута боја, иначе нежна и непостојана, још и лошег квалитета, условила је да

330