Filatelista

_пгре,

|

година у Олимпији, по којој су и назване олимписке игре. Олимпија је постала за све Јелине света земља :преко ње се није смело ратовати, нити са оружјем у њу долазити. На њеном терену сваки Јелин, ма из које покрајине био, био је слободан. Олимписке игре биле су приредбе слоге и љубави свих јелинских племена. На овим играма могли су учествовати сви слободни људи; робовима је било допуштено само гледање, а женама је и приступ на њих био' забрањен.

Свечаност се почињала паљењем олимписке ватре и приношењем жртве Зевсу. Затим су се Зевсу заклињали млади учесници игара, да ће се борити по прописима, часно и поштено.

Најважнија су такмичења била завршна, у петобоју, у пет врста спортеких вежба: трчању, скакању у даљину, бацању копља и дискоса и у рвању. Највећи успех на олимписким играма био је победа у петобоју.

Сутрадан, после тога такмичења, по приношењу жртава Зевсу, проглашавани су победници у свима дисциплинама. На главе победника стављани су ловорови венци и они су постајали јунаци свих јелинских племена. „Становници градова, у којима су они рођени, излазили су далеко ван градских зидова да дочекају победника, свог прослављеног суграђанина. Град, који би дао олимписког победника у петобоју, рушио је градске зидине, при његовом повратку. Стари Јелини су говорили: „Граду, који има овакве јунаке, нису потребни зидови“.

Олимписке игре приређиване су сваке чет врте године, Протекло време између две приредбе олимписких игара звало се олимпијада. Последња олимпијада рачуната је између 392 и 396 године наше ере. -

И из ових кратких потеза види се колико су стари Јелини ценили спортове: како су сјајне утакмице приређивали, како су због њих једну покрајину прогласили светом, неприкосновеном земљом; време су рачунали по приредбама олимписких игара; за те приредбе су подигли највеличанственији стадион са многим уметничким споменицима; победнике су ценили и уздизали у прве редове својих грађана.

Како су им, доцније тешко падале наредбе римских освајача и императора о ометању и, најзад, забрани олимписких игара! Али, време је чинило своје! Интересовање за ове утакмице све је више опадало, а сасвим се угасило, кад су у ове крајеве почела продирати и друга варварска племена са севера, која су уништила многе споменике јелинске културе и уметности. Страховити земљотреси разорили су ни Олимпију; уништен је и велелепни храм и огромна Зевсова статуа, Фидијино ремек дело, једно од седам светских чудеса. Брзи дивљи планински потоци преплавили су стадион и засули га наносом. Читав крај претворен је у пу-

-пије. i Vol - |

Тек после 1500 година дошао је Француз Пјер де Куберден на идеју о обнављању олимписких игара. Он је са својим сарадницима на томе послу утврдио: да се одржавају олимписке игре, — прва у Грчкоја у будуће, сваке четврте године, у другој земљи, те да сви народи учествују у неговању и уздизању спорта; да се на олимписким стадионима окупљају такмичари целог света, те да се, радећи на једном послу подједнако корисном са све народе, 60ље упознају, вежу и збратиме, па да се преко њих, и такмичењима у спортовима, постизавају у свима земљама све виднији резултати на слози и љубави међу народима и на учвршћењу мира у свету.

Прве модерне олимписке игре биле су приређене у Атини 1896 године.

Док је на првим олимписким играма било заступљено само неколико спортова, сада на ХУ олимписким играма у Хелсинкију, спортисти ће се такмичити у 149 разних спортских дисциплина.

1924 године уведене су утакмице и у зимским спортовима! Нити у Грчкој, ни у другим земљама, па ни у Финској нису се могле те утакмице изводити заједно са другим спортовима на олимписким играма, јер су се ове увек одржавале преко лета. Ради омогућавања такмичења у зимским спортовима изабрани су најхладнији зимски месеци и снежни планински висови.

Модерне олимписке игре одржане су: |. у Грчкој 1896 године; П. у Француској 1900 гљ ШП. у Сент Лују у САД 1904 r.; IV. y Енглеској 1908 г. М. у Штокхолму 1912 г.; VI. су биле одређене за Берлин, али нису одржане због Првог светског рата; УП. су одржане у Белгији 1920 гл МШ у Паризу 1924 г.; 1Х. у Холандији 1928 г; Х. у Лос Ангелосу у САД 1982 г; ХГ у Немачкој 1936 го; ХМ. и ХО. нису одржана због Другог светског рата; ХТУ. су одржане у Енглеској 1948 године.

Зимске олимписке игре одржане су: 1924 г. у Шамонију у Француској; затим у Сент Морицу у Швајцарској; 1932 г. у Леик Плесиду у САД; 1985 г. у Гармиш Партенкирхену у Немачкој; 1948 г. у Сен Морицу и 1952 г. у Норвешкој близу Осла.

Многа од земаља, у којима су приређиване олимписке игре издавале су пригодне, спомен марке: за 1. Грчка серија од 12 марака (Думшт. бр. 72—88); за УП. Белгија 3 марке (Ц. бр. 158—160); за УП. Француска 4 марке (Ц. бр. 149—152); за IX. Xoландија 8 марака (ЦД. бр. 211—218); за Xx. САД 2 марке (Ивер бр. 314—315); sa XI. Немачка 8 марака (Ц. бр. 618—625) и 2 блока (Ц. бр. 633—640); за ХЛУ. Енглеска 4 марке (Ц. бр. 931—934); за ХУ. Финска је издала до сада 4 марке (Ц. бр. 308, 309, 404, 405).

170