Filatelista

ажем, да. сваки репус оснује такву збирку, ис ају би прекобројни материјал и дублете.

Друга је и много сложенија ствар организација и провођење борбе против спекулативних и сљепарских издања. ЕТР је започео своју акцију у том праоцу. Формулисао је, која и каква издања марака држи организована филателија за спекулативна издања. Замолио је поштанске управе, да се у својој емисионој политици придржавају тих формулација. Позвао је своје чланове, да му шаљу извјештаје и приједлоге, на основи којих посебна комисија доноси рјешења и објављује попис бојкотованих издања. Забрањено је излагање таквих издања на изложбама, а издавачима каталога упућен је апел, да их не објављују. И ако је та акција ЕТР-а у почетном стадијуму, има, према мом мишљењу, један принципијетан недостатак. Она се обазире на она издања, која излазе сада и у будуће, а не улази у питање оних издања, која су изашла до 1950 године и којих су пуни, мање или више, сви т. зв. водећи каталози. Ту искрсава потреба диференцирања између слекулативних издања, која издају поштанске управе и сљепарских издања, која ничу, већином, за вријеме ратова и окупација, а која не издају легитимно надлежне поштанске управе, већ разни цивили и војни функционери, конзорцијум официра, одбори итд. Разумије се, злоупотребљујући ситуацију у окупираним или ратним подручјима и своје положаје. А ратова, окупација и злоупотреба оваке врсте биће и у будуће. Из праксе знам, да човјек наилази у сузбијању таквих издања на велике тешкоће у западним земљама, где излазе водећи каталози. У пр-

BOM реду, пису у тој ствари идентични ин- ~

тереси правих филателиста и добро организоване међународне трговине. Трговци, гледајући свој посао, избјегавају продају фалсификата, али лошто сљепарска издања нису фалсификати, они их купују и препродају без много резерви, Каталози, које издају трговци, објављују таква издања, јер су издавачи заинтересовани пословно. Зато наилази настојање да се ова избаце из каталога, на велике запреке. Нису, наравно, сви издавачи каталога такви. Морамо признати америчком Скотовом каталогу и енглеском Гибонсовом каталогу, да су у питању спекулативних и сљепарских издања доста 0презни. Михелов каталог из времена окупације Југославије из Другог свјетског рата. Кад сам упозорио редакцију на ту чињеницу, признала је, да је ушло у каталог којешта и изјавила приправност, да сукцесивно спроведе чишћење, Интересовало ме је, ко је био мајка тих кукавичијих јаја. Редакцију првог поратног издања имао је У рукама човјек, који је за вријеме Хитлеровог режима био вођа немачке трговине са мар-

172

_акцију „аргуме

ом“, да ми нападамо неке марке само зато, што су оне издања страних окупационих трупа, а такве нису никад омиљене у окупираној земљи. Могуће је да

је то гарнирао и неким другим „патриотски-_

јим“ аргументима, изигравајући првоборца "чисте филателије. Други примјер: Мој члаHak „Deutscher Stutzpunkt am der Adria” („ЕПаћенја“ из 1951 г.), у коме сам приказао методе рада спекуланата и сљепара и на улогу иначе угледног часописа „зататаler-L.upe“. Даље примјере изнећу другом згодом.

Ја схватам, да појединац без схватања и подршке средине, у којој је сарађивао, није могао успјети, поготову док није било решено питање чланства организоване филателије Југославије у ЕТР-у. Зато треба поздравити одлуку СФЈ, да преко посебног центра узме решавање тог питања у своје руке. Не знам, како ће СФЈ организовати рад. Држим да је процедура, коју је прелложио Фране Брничевић („ЕТафенја“ 1951 год.), уз извјесне модификације, добра. Сваки републички савез саставља мотивисани приједлог о свим спекулативним ин сљепарским издањима с подручја Југославије, а Центар СФЈ из тих приједлога израђује редакцију дефинитивног приједлога за ЕТР. Тај дефинитивни приједлог објављује се прво у нашој стручној штампи због евентуалних исправака и надопуна, а онда упућује комисији ЕТР-а. Центар доставља препис свог приједлога и уредништвима свих водећих каталога и интервенише, да се избаце издања, о којима је реч, из каталога. Неће, наравно, све то ићи без тешкоћа и запрека, јер су везе спекуланата с трговином и издавачима каталога јаке. Али ће страни филателисти и њихове организације бити упознати са становиштем и мишљењем овлашћеног- претставника наше филателије и у свом властитом интересу помоћи акцију. Држим даље, да Центар треба да врши још један задатак: Стална брига око ноправне кагалогизације марака свих југословенских земаља у страним каталозима. И то је, додуше, мучан рад, али је пријеко потребан. Већина каталога примаће радо исправке, надопуне и сугестије у погледу текста, а и у питању котизација неће се држати увијек негативно. Изнимка ће бити само Умег-ов каталог, јер Сћатрјоп одбија суверено чак и исправке очитих глупости.

Таквим радом афирмираће се СФЈ не само у ЕТР-у, већ и међу њеним члановима; користиће нашој филателији и подићи њен углед и вриједност у иностранству. Уобичајило се, да се на нашу филателију гледа на Западу с висине, иако смо до сада дали у позитивном смислу релативно више од многих већих и старијих савеза.