Filatelista

i zato da se ona ne bi shvatila kao pokušaj prejudiciranja jednog inače spornog pitanja, koje do tada uopšte nije bilo rasmatrano u Savetu. Pretstavnik „Jugofilatelije* koga su podržali pretstavnici GDP, predložio je, zatim, da se povodom dečje nedelje izda serija od 5 maraka, nominale 5, 15, 30, 50 i 100 din., sa motivima flore i faune, koja se nalazi u našoj zemlji. Pretstavnici SFJ-a, smatrajući da ovaj predlog ima u vidu samo komercijalni interes (= govinskog. preduzeća „Jugofilatelija“, дан su sa svoje strane alternativan predlog:

(a) ili da se predložena serija od 5 maraka izda uz nominalu od 2, 3, 5, 10 i 15 din.. sa motivima iz narodne tehnike, uz veliki tiraž i neograničenu prodaju na svim većim poštama u zemlji,

(b) ili, ukoliko se taj predlog ne usvoji, da se izda samo jedna marka nominale din. 15, kao što je do sada praktikovano.

Pobude prefstavnika SPJ-a za ovakav predlog su sasvim jasne:

1.omladini treba omogućiti nabavku ove serije maraka uz nisku nominalu, jer je, uostalom, ona omladini : namenjena. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da je, uglavnom zbog politike visokih nominala koja je do sada vođena, broj omladinaca — filatelista samo na području NR Srbije opao za poslednju godinu dana za preko 30%;

2. ove marke u poštanskom saobraćaju imale bi karakter doplatnih maraka u tom smislu, što bi se, za vreme njihovog tečaja do utroška, nalepljivale na poštanske роšiljke umesto redovnih — franko maraka iste nominalne vrednosti (tj. umesto reдоутић тпагака od 2. 3, 5, 10 i 15 din. koje su sada u fečaju). Dakle, ne bi bilo nikaКУ novih manipulacija u radu poštanskog osoblja, niti bi poštanski promet bio ma čime više opterećen ili otežan:

3. propagandna misija ove prigodne serije široko puštene u poštanski promet na taj način potpuno bi uspela: =

4. omladina bi, pored ovih maraka 5уаkako počela da sakuplja i ostale, pre svega, redovne marke, i

5. izborom moliva iz narodne tehnike potstakli bi kod naših omladinaca onaj interes, koji nam je u ovom periodu izgradnje naše socijalističke domovine izvanredno važan, tj. interes za savremenu tehniku, bez koje se ne može zamisliti brza izgradnja materijalne osnovice socijalističkog društva.

Tako po našem mišljenju bez ubedljivih argumenata, pretstavnici GDP su ipak ostali pri svom prvobitnom predlogu, tako da će konačnu odluku doneti Glavni direktor GDP.

Posle toga članovi Saveta razgledali su crteže ”. Krnjajića za marku u čast izbora Pretsednika Republike. Crteži su rađeni po fotografijama biste Maršala Tita, koju је izvajao vajar Augustinčić,

U pogledu marke koja će se izdati povodom 50-to godišnjice Ilindenskog ustanka zaključeno je da se prikupi više motiva, pa tek onda formuliše predlog Saveta za prigodnu marku. ,

U vezi sa održavanjem 38. Kongresa esperantista zaključeno je da se, uz izvesne manje modifikacije, usvoji crtež za marku koji je, preko SPFJ-a, poslao Savetu filatelista drug Petar Matković, tehničar iz Šibenika. Inicijativa druga Matkovića za svaku je pohvalu.

Na kraju pretstavnici SPJ-a predložili su da se u dnevni red narednih sednica Saveta unese pitanje dosadašnje politike emisije prigodnih maraka i problemi s tim u Vezi, a zatim i pitanje propagandne misije naše marke u inostranstvu.

R. A.

POVODOM DISKUSIJE O ORGANIZACIJI SLUŽBE PTT

U nedeljnom privrednom fistu „Ekonomska politika“ (br. 23 iz 1952 i br, 50 i 53 iz 1953 god.) objavljeni su neki materijali i mišljenja o organizaciji ptt službe na bazi ekonomske organizacije eksploatacije ptt veza i radničkog samoupravljanja. Ne ulazeći u opšte-ekonomsku ргоМетан ки Moja je izbacila na dnevni red diskusiju o celishodnosti postojeće organizacije ptt službe, mi smatramo da su sazreli uslovi da se pokrene diskusija i o nekim sadašnjim regulatornim funkcijama Glavne direkcije pošta kao organa državne uprave, pre svega diskusija o emisionoj politici GDP kakva se vodi kod prigodnih izdanja poštanskih maraka. Peta redovna godišnja skupština Saveza filatelista Srbije ukazala je na ozbiljne probleme sadašnje emisione politike, koja bi morala biti oslobođena administrativnih elemenata i metoda u kojima se ispoljava, ako se želi ubuduće postići svestranije i potpunije ostvarenje osnovnog cilja zbog koga se prigodne marke izdaju. Tih problema ima dosta. Jedan od njih je i sledeći: Prigodna izdanja poštanskih maraka ne emituju se prvenstveno zbog potreba роštanskog prometa, nego pre svega radi оbeležavanja određene društvene kulturne manifestacije. Propagandna misija ovih maraka nalazi se van svake sumnje u ргvom planu. Da li se, onda, može ostati pri isključivim Rkompetencijama GDP — Фа ona odlučuje da li će se postići ovakav ili onakav propagandni uspeh fe kulturne manifestacije kroz prigodnu marku? Činjenica da se pre kratkog vremena pristupilo osnivanju Saveta za izdavanje mara– ka, po našem mišljenju, svedoči o tome da je i- Glavna direkcija došla do uverenja da su, u sadašnjem periodu razvitka društvenog i kulturnog života u zemlji, neodržive njene dosadašnje administrativ-