Filatelista

се почело с употребом француских марака и нешто пре 1 1 1917, онда пи она од 35 е.

Поменути француски писац каже да остале вредности, које се наводе по каталозима, нису биле потребне пошти нити за самостално, нити за допунско франкирање. Он каже: _Без велике муке констатује се немогућа употреба марака од 1 2 и 3. скоро невероватна употреба марака од | фр, — могућна, али невероватна употреба марака од 20 и 30 с: са марком пак од 45 с. служило се, међутим, редовно у Источној армији“.

За марку од 35 с. као што је напред поменуто, могућна је и вероватна употреба, поготову ако се с употребом француских марака отпочело пре 1! 1 1917; али и после тога времена могла је ова вредност бити употребљавана, с обзиром да је њих морало бити у резерви код француских сервиса, од којих се српска пошта снабдевала. и да их они нису, сигурно, враћали у Француску, већ да су их издавали све до утрошка (те су употребљаване, са допуном маркама од 5 с. до одређене таксе од 40 с. за унутрашњи саобраћај).

Дакле, тих седам вредности могле су бити употребљаване, односно биле су потребне за франковање, а остале седам вредности, које се наводе по каталозима, са највише вероватноће, нису биле у употреби код српске поште на Крфу. Кажемо „са највише вероватноће“ зато што је било могућности na се оне ниже употребе у разним комбинацијама за подмирење одређене таксе. Било је п тада, и у Француској и на фронту филателиста, који су свакако и били творци „марака с претиском , па су могли лакше употребити, на исправан начин, преко поште за франкирање за филателистичке сврхе и остале вредности, на пример: место 5 с. два марке од 2 и од 3 с. место 50 с. две марке од 20 и од 30 с. и друге разне комбинације. Сем тога велики број српских избеглица_ после краћег или дужег бављења у Француској, одлазио је преко Крфа за солунски фронт, а исто тако и француски војници, који су из француске били упућивани

: за Солун и Крф, могли су носити са ·ĆOбом и друге вредности тј. оне које ослоравају Дероко и Рено д' Утр-Сеј и њима франковати своја писма. Таква се франка-

тура не би могла одбити ни на француским, па ни на српској пошти на Крфу, а такве. би коверте били исправни филателистички објекти.

Али, ако би и постојале такве филателистичке франкатуре, оне могу са филателистичког гледишта имати пуну вредност само ако су на целим писмима, на дописни- | цама или на новинским омотима; све друге — неупотребљене, употребљене, али одлепљене, па и на отсечцима папира — /и ако с оригиналним отиском жига POSTES SBRBES, немају пуну филателистичку вред ност, а већином немају никакву, нарочито кад се доведу у везу с наведеним разлози- ма да нису ни биле потребне за кореспонденте са Крфа.

Познато је да су француске марке, које су у то време биле у течају,. биле штампане на две врсте папира: на белом и сивом (званом 6. С. = Стапде Сопзотатаноп). Од вредонсти, које су наведене као несумњиво употребљаване и које су ми долазиле до руку, било је на белом папиру од 5, 10, 15, 25, 40 и 50 с., а на сивом од 5, 15, 40 и 50 с.

Свакако да ће заинтересоване филателисте интересовати и степен реткости исправно употребљених марака, У томе погледу најбоље је ослонити се на податке поменутог француског писца, чија констатација, чини нам се, најбоље одговара стању ових марака на тржишту. По њему марке од 5 с. нису изузеци, чак и усамљене (на завојјима новина); на писмима оне се јављају или у тракама од 5 комада или као допуне других марака (нарочито с оном од

10 с.); — марке од 10 с. фигуришу на дописницама или на писмима у заједници с другим; — од 25 с. најчешће се јавља усам-

љена или у пару (за препоручена писма); — марке од 50 с. нису ретке, јер су препоручена писма била често у промету. Те четири марке најчешће су биле у промету. У други ред долазе оне од 40 с., а као најређе су оне од 15 с.

„AKo се води рачуна и о врсти папира, треба сматрати као врло ретке 40 и 50 с. на белом папиру и сасвим ретке 15 с. на белом папиру (употребљене само у почетку 1917 године). 5 с. се сусреће подједнако на обема врстама папира“. ~

Фрапуске марке употребљавала је 'српска пошта на Крфу до пуштања у течај срп ских марака са двојним ликом краља Петра и регента Александра или, тачније, до пријема тих марака из депоа српске поште у Солуну, одакле су јој биле послате 13 октобра 1918 г.

Министарска поштанска станица на Крфу имала је своје жигове:

1) Жиг за поништавање марака „швајцарског типа“, округао, прстенаст, с мостићем за датум, којим је пресечен унутарњи круг; спољни круг је дебљи, унутарњи и тетиве (границе мостића) тањи; сегменти шрафирани дебљим цртама. Натписи у пр

125