Filatelista

„4

Инж. Ал. |. Петровић

Статистички преглед издатих поштанских

марака Европе од

На први поглед изгледа да је врло лака утврдити број издатих марака: узме се каталог, па се из њега узму последње бројке равних врста марака (франко, порто, службених и др.), саберу се, и добије се бројно стање издатих марака за једну земљу, а затим за све земље једног континента, па и за цео свет. Али, ако се каталог пажљиво проучи, наћи ће се у њему доста ствари, које би тако рађену статистику измениле; наћи ће се, на пример, празне бројке изостављених или у другу групу пренесених марака, допунске марке једне серије издаване после неколико година иза прво издатих марака, а уведене са тим првим маркама са претходним нумерама и великим словима (н. пр. иза 25 умеће се ФА) и тд.

Ако се узме више каталога ради поређења, наћи ће се неслагања и у бројевима и у подели марака на разне врсте. Из разних каталога добијају се сасвим различита бројна стања! — Та је разлика у бројном стању већа, кад се узму подаци из каталога разних земаља, на пример немачких, француских и енглеских, Из разних разлога неки од њих уводе, а неки не уводе поједина издања пригодних марака и блокова. Знатне разлике у каталогизирању марака узрок су што се при изради статистике ослањајући се само на један од тих каталога, добија различан резултат од онога који се добија по другом каталогу. Дакле, разлике у статистикама се јављају, ако се статистичари служе само појединим каталозима, и ту, у основи, неслагање потиче од принципа, којима се руководио творац каталога при еврставању издања и нумерисању марака, а често и ради заштите својих интереса.

Колико би олакшање било у међународном промету марака, кад би се постигло уједначење нумерисања у каталозима, а оно би се опет могло постићи утврђивањем и усвајањем заједничких принципа основних правила за каталогизирање.. А кад би се до тога дошло, кад би ишчезла неслагања у нумерисању у разним каталозима, тада би се врло лако и врло брзо имала и јединствена статистика поштанских Ma рака.

Али, пошто то у свету није тако и пошто Се из разних разлога каталози међу собом у много којечему разликују, потребно је за израду једне статистике марака послужити се са више каталога, али пре свега утврдити своје принципе, којима ће се руководити. На првом месту треба утврдити које се могу увести у ту статистику, По инж. Е.

1840—1952 године

Милеру „поштанске марке су вредноснице, одређене за прилепљивање, које се издају или се само употребљавају од неке поштанске установе и у поштанској служби служе за убирање и обрачунавање пристојбина“.. Према тој одредби треба унети у ову статистику: франко марке свих врста, којима се франкирају поштанске пошиљке при предаји (марке за писма, новине, пакете, службене, за ознаку ослобођења од поштарине, доплатне, експресне, повратне, за ваздушну пошту и др.) порто марке, обрачунске и добротворне. — Затим треба утврдити према којим особеностима треба марке разликовати и у статистици их убројавати као посебне марке (по цртежу, по формату, по водознацима, по разним начинима раздвајања марака, по претисцима и по обради полеђине марке).

Ми смо те принципе одредили и изнели у „Филателисти“ бр. 10 за 1950 годину, те би било сувишно да их и сада поново извосимо. Још ћемо показати како смо извршили и распоред појединих скупина марака по државама. Ми, на пример, нисмо узимали посебно издања која су неке државе издавале за потребе у својим границама, а посебно њихова специјална издања за извесне покрајине, које су чиниле за извесно време саставни део дотичне државе, нити смо узимали посебно поште тих држава у иностранству, или посебна издања за привремено окупиране покрајине, или за ратна издања. На пример, за Аустрију у број њених марака узели смо и њене марке ва Ломбардију, за све поште у европској Турској, као и све војне поште, Међутим, код сваке смо такве државе која је имала и таква посебна издања, поред њеног имена у прегледу, у загради, издвајали и стављали на првом месту број марака за слецијалне поште. Код Аустрије, на пример, стоји (1197--201), а то значи да има њених марака: 1197 за редовне потребе у границама државе и 291 за специјалне поште.

У разним каталозима не слажу се чак ни године издања појединих марака, те и то утиче на тачно бројно стање марака по годинама. Да би се дошло до стварног броја издатих марака по годинама, морају се узимати специјални каталози појединих земаља у помоћ за њихова издања. До 1941 године сва је статистика у главном била израђена по каталозима Михела и Браће Сенфа за 1941 годину, али где се ова два каталога нису слагала, узимана су у помоћ и два дела;