Filatelista

ЛАТЕ.

Геднна седма јануар 1955

ИСТА 2

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ 5 БЕОГРАД

На новим путевима

Протекла 1954 година претставља у послератном развоју наше националне филателије у извесном смислу преломну годину у којој је, судећи по неким наглашеним тенденцијама и манифестацијама у животу наше филателистичке организације, отпочела нова фаза раз·витка југословенске филателије.

Посматрана као друштвена и културна дисциплина филателија не може егзистирати без филателиста, тачније речено, без филателистичке организације као носиоца филателистичке друштвене активности. Напредак филателије неодољив је од напретка филателистичке организације, и обрнуто, назадовање филателистичке организације има за неизбежну последицу опадање у филателији.

Кратак историски осврт на- развитак наше филателистичке организације од ослобођења до данас указује. на три развојне етапе. Прва етапа трајала је до половине 1952 године. Њу карактерише брз и динамичан темпо пораста како броја организованих филателиста, тако исто и броја основних територијалних филателистичких јединица. У овој фази развоја изграђени су републички савези и створена у југословенским размерама чврста јединствена филателистичка ортанизација; успостављене су везе са меБународном филателистичком организацијом; и развијена жива инострана размена и индивидуални контакти југословенских са иностраним филателистима. Истовремено се развијао интензиван друштвени живот у самим филателистичким организацијама који се манифестовао с једне стране у широкој и разгранатој унутрашњој размени између чланова многобројних филателистичких друштава у земљи, одржавању смотри и изложби марака, раду са пионирима и омладином итд., а с друге стране у пропаганди и подизању филателистичке мисли, истраживањима, прикупљању и обради историске филателистичке грађе, квалитетним монографским радовима из лсторије пошта и марака југословенских земаља, јавним дискусијама о разним

филателистичким проблемима итд. Овај полет довољно илуструју чињенице, као што су: петоцифрени број чланства, три стручна друштвена часописа и др.

Међутим, овај процес раштћења и успона наше организације није био без тешкоћа и проблема који су временом постајали све тежи. Најозбиљнији проблем који је снажан почетни импулсе развитка филателистичке организације све више слабио и коначно сасвим ликвидирао садржавао се у једностраном, уском и примитивном схватању мисије и значаја који има и може имати филателија у културном животу једне друштвене заједнице, а посебно у нашој сопијалистичкој заједници. Спољне манифестације овог схватања долазиле су до изражаја у одређеном курсу емисионе политике нарочито пригодних издања поштанских марака (на пример увођење кључ-марке, политика високих номинала и код оних издања чији је пропатандни циљ био примаран и превасходан, одређени систем дистрибуције марака итд.. Ово схватање нарочито се испољило у потцењивању могућности које се могу реализовати развијањем филателије као помоћног средства у области васпитања и образовања омладине. И неки други проблеми који су деловали било као спољни фактори ван филателистичке организације (на пр. питање мере и обима ограничавања иностране размене), било као унутрашњи чиниоци у животу наше организације, условљавали су правац и одређени темпо развитка наше организације.

Под притиском свих ових проблема наступила је најпре стагнација у развитку фФилателистичке организације, а затим назадовање и опадање интереса за филателију, што се манифестовало у сужавању и наглом смањивању масовности филателистичких редова. Тиме је наступила друга етапа која је трајала око две године, до половине 1954 године. „Филателиста“ је у написима и чланцима својих сарадника указивао на основне узроке појаве опадања филателије,

пе