Filatelista

за

Boja kod originala tamno-plava, kod falsifikata tamno=plavo-siva. |

Papir kod originala beo s lakim žućkastim tonom, kod falsifikata ђео.

Guma kod originala žućkasta, lako riflovama, kod falsifikata bela.

LAŽNE SVADBENE MARKEB) MONAKA.

Prema „IL Bollettino Pulatelico” domosi „Bemer Briefmarken-Zeitung?” ovu vest o falsifikovanju maraka majnovijih izdanja Monaka: =

Dok je Monako bio preplavljen svadbenim gosvuovim:i i filatelistima iz celog sveta, policija m. Milamu i Đenovi ibila je u poteri za |jedmom bamdom falsifikatora, koja je lukavstvom izmamila crtež od mekog mladog umetnika i otiscima reza Jules Piela bila se dala ma posao da falsifikuje svadbene marke Monaka. Tajna štamparija „bila ie preseljena iz Milana i skrivena u Đenovi.

PODVALA S LAŽNIM MARKAMA

12 једпог zabavnog lista prenosimo ovaj interesantan slučaj podvale s lažnim markama: /

U majboljem hotelu u jednom američkom gradu otseo je jedan Englez, koji je dao ovaj oglas: „Englez, filatelista, na proputovanju, traži marku Velike Britanije od 6 d. zelene boje izdanja 1902. Za ispna=van primerak plaća visoku cenu. Ponude slati na G. Viley=a, u hotelu Шах. Тевоуcima mamaka toga grada bilo je poznato da su 1902 godine bile izdate marke s likom kralja Edvarda. ali da je u toj semiji bila od G d. u crno-ljubičastoj boji, a ne u zelenoj. Da bi mogli iskoristiti onako lepu ponudu mpreko oglasa, potražili su Vilejs u njegovom hotelu i objasnili mu da je ta глатка izdata m crmo=ljubičastoj boji, a ne u zelenoj i da do sada nisu čuli o takvom specijalitetu.

„Da, doskora misam ni ja znao za nju”, — meče im Vilej, — ali sam bio obavešten da je omaškom otštampam bio 1905 godine tabak maraka od 6 d. u zelemoj boji. Taj se tabak nije mogao nigde pronaći, ali daljom potragom za tim markama moglo se utvrditi da je neka trgovina lbila kupila takav tabak i poslala veći broj pisama baš za vaš grad. Zato sam ja doputovao ovamo da ih dobavim, ako mogu,... i plaćam za njih dobru cenu.

'Prgovci, s nadom ma dobru zaradu, napustiše sa obećavajući mu da će se роstarati da ga zadovolje.

~ MOK УЛ и Пн mično, ali ne nađe ničega inferesaninog. Medutim, pri kraju uz jedanput zastade; — Video je zelenu marku od 6 d. Sav uzbuđen, upita staricu da li bi prodala samo iu marku i pošto bi je prodala. „Po rečima mog pokojnog muža oma treba da vredi 3000 dolara”, — odgovori stara žena. Posle kratkog cenkanja, „potrebita” starica

- ustupi mu je za 2000 dolara. Sutradan 'tr-

govac sav blažen, pomišljajući na lepu zaradu, ode Vileju u hotel. Ali, njega više nije bilo u hotelu. U holu hotela nade se s još mekim svojim kolegama frgovcima markama, ikoji su takođe čekali ma Vileja sa zelenim markama. U razgovoru :oni saznadoše da su svi kupili te zelene marke od stare udovice. I tada videše da su nasamareni, jer je Vilej sa svojom saučesni-

.com odmaglio neznano kuda. Naknadno je

bilo utvrđeno da su sve te marke u Zeleпој рој; бе falsifikati: ljubičaste marke bile su prevučene zelenom bojom. Ovaj trik doneo je lopovima lepu zaradu, a trgovci su platili svoju nesmoftremost i lakomost na brzu zaradu — sa preko 6000 dolara. 'NAJREĐA MARKA U SVETU

Posle mekoliko dana došla je jedna sta-

та gospođa u jednu trgovinu maraka u tom „етада i ponudila trgovcu jednu zbirku maraka, koja joj je bila ostala od 'роkojnog muža, a njoj nije potrebna, pa pošto je u novčanoj oskudici, želela bi da Je proda. 'rgeovac zazgleda zbirku leti-

„ONE CENT” BRIT. GUJANE RBALSIPTKOVANA -

Pozmati francuski filatelist Maurice Burrus dostavio je uredništvu lbelgiskog časopisa „Balasse Magazine” jedan dopis, koji se odnosi na čuvenu marku Brit. Čujane „one cemt”. i ma mjenu prođaju iz Ferarijeve zbirke. Ovaj dopis je objavljen u broju 105 toga časopisa, posle nastavka člana „La vie mystenieuse du roi des philatelistes, Philippe-Arnold von Ferrari de la Renoftičre (= Misteriozni život kralja žfilatelista...). Ova vrlo interesantna infopmmacija glasi:

„Nekoliko dana pre rasprodaje КегалJeve zbirke, ma kojoj se imala izneti na licitaciju i „one cent” Brit. Gujane, otišao sam ekspertu G. Gilbert-u radi ispitivanja lotova. Slučajno sam se fu sreo s poznatim Ibečkim filatelistom R...

Kad je došla ma red čuvena muanka Brit. Gujane „one cent”, prva stvar koja mi pade u oči, beše činjenica da je u desmom delu ta marka bila prebojena, što Je izazvalo kod mene sumnju da se fu nešto krije. I zaista, pažljivim ispitivanjem pomoću jedne lupe, koja je jako uveličavala, opazio sam da u reči ONE slovo N, a naročito slovo E jako odudaraju od ostalih slova na marci. Međutim, sigurno su sva slova, mala i velika, morala poticati iz iste slovoslagačke kutije, i trebalo Je da su identična. Iznenadilo. me je da se honizontalne mprečažice slova E u reči ONE sasvim jasno razlikuju od prečažica slova RE u reči CENT, i ja primetih tada i još mnoge druge sitne detalje.Došao sam do zaključka: normalan natpis treba da