Filatelista
\
godine, a njegovi poslovi prelaze na Otsek za marke i vrednosnice. V. Ova Odluka stupa na snagu odmah. Broj 3126/57. — 5 februara 1957.
СВЕЗКЕ U JUGOSLOVENSKIM РО-
ŠTANSKIM ZIGOVIMA
iu 1956 godini primećeno je više žigova s mpogrešnim slovima u imenima muesta; svesu to bili mašinski žigovi:
1) Kod pošte Dubrovnik 2 u junu 1956
pogrešno je bilo ime u ćirilici: ДУБРОВ-
HNK. «
2) Kod pošte Titograd 1 u julu 1956 pogreška u imenu u Ćirilici: ТТОГРАД.
3) Kod pošte Zrenjanin 2 u mesecu junu pogreška u imenu mesta Uu. ćirilici: SPEЊАНМН. 4) Kod pošte Rijeka 1 u mesecu julu pogreška u imenu mesta u ćirilici: PNJEKA. .
Kao što se vidi, svuda ie mesto ćirilskog slova JI bilo umetnuto slovo iz latinice N. ==
Sem toga, kod pošte Metković upotreblien jie Žig s imenom mesta u ćirilici МЕТКОВИЧ.
ЕБРЕВАМТ5КЛ PRIGODNI ŽIGOVI U 1956 GODINI
U Štokholmu (Švedska) 14—16 maja
iu Štokholmu (Švedska) 19—21 maja
U Marselju (Francuska) 20 maja
U Saragoci (братија) 20—24 таја
U Beogradu (Jugoslavija) 94—30 juna U Kopenhagenu (Danska) 4—11 avgusta U Masi (Španija) 1—5 septembra
U Tokiju (Japan) 10—12 novembra.
POŠTANSKE MARKE 5 NAJVEĆOM NOMINALOM
Poštanske marke s Visokim vrednostima javljale su se posle velikih ratova, koji su izazivali vrlo velike perturbacije i velike inflacije, što se odražavalo i na DOštanskim markama. Posle Prvog svetskog rata najvišu nominalu dostigla je Nemačka ma jednoj marci 1925 godine: 50 milijardi. Ova je cifra držala rekord do 1946 godine, kad joj je slavu preuzela mađar– ska marka od 500.000 biliona (sa slikom goluba s pismom).
КОМЕШКТ ОКО 5ЈЕСКОС KANALA
Jedno interesantno polje filatelističkog rada postao je konflikt oko Sueckog kanala. Specijaliste vojnih pošta naći će OVde bogat izvor za svoje zbirke. Britanske, francuske i izraelske trupe imale su sVOje ratne pošte, i njihove vojne jedinice imale su svoje žigove, — svaka jedinica svoj žig. O. U. N. izdala je za jedinice me= đunarodnih vojnih snaga koje su sada u
Bgiptu, dve specijalme marke: od 3 1 од 8 c. Egipat je izdao nekoliko maraka u vezi sa Sueckim kanalom i vođenim borbama oko Port Saida. Međunarodne trupe imaju svoje posebne žigove; ima i specijalnih dopisnica i koverata. Do definitivnog rešenja suecke krize biće svakako još raznih izdanja maraka, celina, žigova i dr.
MEĐUNARODNA NEDELJA PREPISKE
U SAD je pre nekoliko godina ponikla ideja да se potpomogme razvoj međuna– rodne privatne prepiske, što svakako može samo da doprinese boljem razumeva– nju među ljudima, boljem upoznavanju ljudi i naroda i želji za svetskim mirom.,
Američka mpoštanska uprava паша је odmah.na podrušku američkih vazduhoplovnih kompanija, mnogih biblioteka, škola, trgovina hartijom.
Francuska je prihvatila ovu ideju i već je dosad organizovala „Dve nedelje nacionalne prepiske”. Kanada organizuje „Nedelju privatne prepiske” u isto vreme kad i SAD. Australija i Engleska takođe pokazuju interesovanje za OVU stvaT.
Planira se zasedanje međunarodme Коmisije u Ženevi oktobra ove godine, kada će se ustvari udariti temelj pravoj me-= đunarodnoj organizaciji privatne razmene pisama.
PRBOSTATAK PROGRAMA IZDANJA BUGARSKE |
1) Serija „Život u polju”: 4 vrednosti.
2) 5 vrednosti serije „Poljoprivredna ekonomija”.
3) Serija „Nacionalni kostimi”: 6 vrednosti. -
4) Za 1920-godišnjicu rođenja Levskoga: 1 vrednost.
5). Za Svetski omladinski festival u Moskvi: 1 vrednost.
6) Za 80-godišnjicu ерореје Šipka: 3 vrednosti.
т Za 40-godišnjicu Oktobarske revolucije: 1 vrednost.
8) Kulturne godišnjice za 1957 godinu: 5 vrednosti.
9) Za 10-godišnjicu Saveza narodne Oomladine Dimitrova: 3 vrednosti.
10) za X vožnju za mir.
IZ JUŽNE AFRIKE
„Le Timbre” donosi ovu noticu: Južnoafričke pošte odbile su da proslave stogodišnjicu prve poštanske marke Natala izdanjem posebne serije maraka. Ova sto= godišnjica biće ipak obeležena jednom izložbom u Durbanu, a filatelističko društvo u tom gradu odlučilo je da štampa jednu privatnu vinjetu, koja će ipodsećati na izdanje iz 1857 godine.
140