Filatelista

и ~ =" " |

dobiti” veliki novac na гшеи. Насипао

ie ipak na znatne gubitke ma росе ка,

i to je bio razlog što me је тгроуео sobom: želeo je da·me ima mri ruci, te kada se ukaže potreba, da mi prodaje svoje marke, jednu mo jedmu...

— Ali. rekoh mu. Niie vam za to pofrebno moje prisustvo. Imam ja i drugih moslova, a me da sedim danima u kasinu. Мрасао sam umesto toga. dati zajam koliki želite. Vaše marke su uvek dovoljna ваramcija. Ali moj klijent je, kao svaki Ккоскаг, bio i veoma <ијеџегап. Оп те је video по епа. kraj sebe u igračnici i ja сата суајеајко bio deo nječovog mlana... Sada. koda sam se već bio upustio u avanturu, teško ie bilo izvući se. Znam da su kruDiiei i igrači u Monte Karlu navikli na татће eMkscentričnosti. Ipak, dok sam sedeo kraj mjega u igračnici, sa albumima maraka na kolenima i iz mjih. s vremena та vreme. vadio marke i stavljao ih u džep. iz koga sam izvlačio novac i stavliao ga na sto pred moga klijenta, sve oči bile su uprte u nas.

Svake večeri sam kalkulisao svoiu dobit... Za огуа tri dana izgubio ie dve sveske svojih maraka, ali nije pokazivao mmogo uzbuđenia. Četvrte moći sreća mu se akremula. Krajem nedelje ofkupio је nosfrag sve svoie marke i ponudio mi deo doebiti Zaradio sam time što sam mu mravio društvo u igračnici. Ali misam mogao + dalie da sedim Кгај пјева, аа оПецо ијета 1 ргертодајет пјесоме тпагке za stolom где ге vrti kuglica ruleta! Sem toga. zvali su me poslovi u T.ondon. Moi pariski dijent bio je ožalam- što гора svog „donosioca sreće”. ali kada je video da me Više ne može zadržati u Momte Karlu. prodao mi je celu svoiu zbirku род шеоуот: да je može mprekupiti Uuz veoma mali procenat dobiti po mene, tocom sledećih šest meseci.

Zadržao sam njegovu zbirku u celosti еофћти dana. a tada odlučih ds mu pišem. Pismo se vrafilo, On je prodao svoju advokafsku Капсејатји ii nestao iz Pariza, ne ostavljajući adresu... Kao svi ..nepobedivi sistemi” u kocki i njegov nije bio nepobediv.

Između dva svetska rata, London, PaTiz i Berlin bila su tri najveća tržišta mavaka ma svefu, te sam često odlazio iz T,omdona u ova dva druga grada. Sa 40– | om nacizma na vlast, poslovi u Berlinu bili su sve teži. Svi moji značajni klijenti, Jevreji, bili su ili onemogućeni za poslovanja ili deportovani, Jedan jevrejski bračni раг дођо ie, po cemi celog svoga imamja, dozvolu da se iseli џч Епglesku, Oni su ipak uspeli da zadrže svoju skupocenu zbirku maraka. U mposledniem trenutku, muž, Кој; је bio moj dobar kliient odavma i znao da sam u Berlinu, po{raži me i reče:

гуоје

— Nemam hrabrosti đa ponesem ma put svoju zbirku. Do gole kože nas skidaju na granici i svakako бе је mpronaći. To znači konfiskaciju zbirke i zbogom. slobodi! :

Nisam se usudio da se primim da sam prenesem zbirku. I meme su detaljno pregledali na granici i pretili velikim movča–nim kaznama. Radilo se o odista značajnoj zbirci koja je, između ostalih retkosti, sadržavala dvadeset četiri primerka prvih bavarskih maraka. koje su same vredele dve i mo hiliade funti. =

— Poslaću ih samome sebi u London poštom: — rekoh očajinom čoveku, — onda ću vam ih vratiti..

__— То је петогцсе, одеоуог mi OM, sva pisma, koja odlaze 17 Метаске, ргеgledaiu we Đomoću renmtgenskih zrakova.

Uprkos svemu čvrsto sam odlučio da romognem ovom nesrećnom bračnom paru. Namisao sam dvadesetčetiri pisma samome sebi. ali umesto da· marke stavim u Ккоverte, stavio sam ih na koverte.

— To je wistem Edgar Alen Poa, protumačio sam im. Marke su fako na vidlilvyom mestu da, sem ako me mpadmu u ruke službeniku na poštu pravom stručniaku mi filateliji, neće ni kod koga izazvafi summju.

Dvadeset četiri pisma stigla su u Londom sa wvoje dvadesetčetiri marke, koje sam odmah ofkupio i omogućio ovom ievreislom bračnom paru movi život. Ovi su uskoro svojim radom stekli novi imetak. i. uz moju pomoć, skupili novu zbirku maraka...

Prilikom svogn mposledniez boravka u Berlinu. 1939 godine zaključio sam пајneobičniji, u svakom slučaiu. naiuzbudljiviji posao u celoj svojoj karijeri: zamenio sam četirsto „kraljice Viktorije” crne, komplet naročito lep, za. četiri јеутејске рогофсе.

Jedan moi Klijent — mričao mi je O njima u Londonu.

— To su moji rođaci. gospodine Rouz, rekao mi je. Vi odlazite češće u Nemačku. pronađite način. na koii biste ih mogli spasti iz ruku mancista. Spremam . sam da vam platim sve što zatražite.

Mislio sam na njegove reči u VOZU, koji me ie vodio u Berlin sa kolekcijom od četirsto „Mraliica Viktorija”. Ло5 рте godinu dana mogao ват ponešto intervenisati kod glavnih fumkcionera nncizmakoji su bili moji kliienti. Ali sada, naši su se odnosi svakim danom zatezali...

Čim sam stigao u hotel Adlon. pozvao ssm telefonom izvesnog fon Apfena, direktora nekog hemiskog moduhvata. za koga sam znao da je strastam filatelista, a naročito zainteresovan za огуе engleske marke.

— Dolazim. odmah, — reče mi on sa druge strane žice,

Dočekao sam ga s markama raširenim po stolu, jer sam znao da će to za njega