Filatelista

455. — LJUBLJANA — ŠENTVID. 21. IX. 1958, povodom zbora bivših partizana na Rašici kod Ljubljane; — rešenje G. dir. PTT. Br. 09-12045/1 od 18. IX. 1958; na pošti Ljubljana —Šentvid. . Tekst: „LJUBLJANA—ŠENTVID / RAŠICA / 1941 / 1958". 2 (кг. 30 1/2. — С.

456. — MARIBOR. — 21. ТХ. 1958, роvodom sastanka falitelista iz Graea s filatelistima iz Maribora u Mariboru; —

rešenje G. dir. PTT Br. 09-12044/1 od 18.”

IX. 1958; na pošti Maribor 1. — Tekst: „PRVO MEDDRŽAVNO SREČANJE FiLATELISTOV / MARIBOR”. — Slika lupe 45/83. — С.

Десет година

457. — РАХЕМ. — 26. IX. 1958, — za proslavu 15 godišnjice priključenija Istre Jugoslaviji; — rešenje G. dir. PTT Br. 09-11621/1 od 15. IX. 1958; na pošti u Pazinu. — Tekst: „15 GODIŠNJICA PRIKLJUČENJA ISTRE JUGOSLAVIJI / PAZIN” — „IT. FILA TE LISTIČKA IZLOŽBA / OMLADINSKE / FLATBLISTIČKB PODRUŽNICE / PAZIN”. — Prst. 35/98

1/2 =":

458. — SENTA. — 10. Х. 1958, — za „Mesec dana Knjige”; — rešenje G. dir. РТТ Вг. 09-11335 од 4. ТХ. 1958; па pošti u Senti. — Tekst: „MESEC DANA KNJIGE / ЗЕМТА 10. Х. 1958 / КОМУУНОМАР". — Мерг. об]. 40/25. — С.

дебларације о

прабима uobeba

Уједињени народи почели су већ од самог почетка да се баве питањима права човјека. Као један од задатака ове међународне организације проглашено је у члану 1 Повеље УН „промицање и потицање на поштовање права човјека и четири основне слободе без обзира на расу, пол, језик и религију , а у свом 68 члану предвидео је текст Повеље УН „да ће Економско и Социјално вијеће формирати једну комисију" за развијање права човјека".

Ова је комисија започела с радом у јануару 1947 године под претсједањем удове претсједника САД Франклина Д. Рузвелта и израдила нацрт Опће декларације о правима човјека, коју је Генерална скупштина 10 децембра 1948 прихватила и прогласила на свом засједању у Паризу и позвала све чланице — државе да објаве текст Декларације и да „пораде да се иста распространи, приказује, чита и објашњава, нарочито у школама и другим одгојним установама, у свим земљама и подручјима без обзира на њихов политички статус".

После усвајања Декларације, комисија је наставила рад на пакту. Генерална скупштина одлучила је 1951 године да треба да постоје два пакта, од којих ће један садржавати грађанска и политичка права, док би други требало да третира економска, социјална и културна права. ~

Прелиминарни текстови пактова припремљени су 1954 године и од тада се налазе на разматрању пред трећом комисијом Генералне скупштине за социјална хуманитарна и културна питања.

Крајем прошле године, кад се славила десетогодишњица потписивања Опће декларације о правима човјека, била је посебна пажња посвећена томе да би се што шири круг људи упознао са ра-

дом Уједињених Народа на подручју заштите права човјека, па је у том циљу био основан и посебан комитет, састављен од 6 чланова, који је већ у почетку свог рада истакао, да жели да се Огћој декларацији да што већи публицитет, као и читавом раду УН на правима човјека, и то „у циљу да мушкарци и жене свуда остваре пуније уживање права, на која су овлашћени, и науче поштовати права других".

Поштанска управа УН обележава од 1952 године наовамо сваке године 10 децембар као „Дан права човјека" са по две пригодне марке.

Поводом десетогодишњице Опће декларације о правима човјека издала је такође две пригодне маркепозчизв8 цента, израђене према изванредно успјелом цртежу новоселандског сликара Леонарда Ц. Мичела, добитника прве награде на међународном натјечају УОН 1952 у групи предложених идејних цртежа за пригодне марке „Дан права човјека", а који је цртеж био примјењен на пригодним маркама ОУН 1954 године.

Препоруци Свјетске поштанске уније упућеној земљама чланицама, да обележе _ десетогодишњицу – Декларације пригодним поштанским маркама, до сада се одазвало 37 поштанских управа: 5 европских и 82 прекоморске земље.

Аутори цртежа појединих таквих издања настојали су — са више или мање успјеха — да на разне начине симболички прикажу важност, значење и циљеве Декларације о правима човјека.

И у нашој земљи био је Дан права

, човјека прослављен разним приредбама,

предавањима и свечаним академијама, а у централном одбору налазило се 16 наших истакнутих претставника друштвеног и политичког живота. Одбори за прославу били су формирани и у свим