Filatelista

ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ ГАСПАРИЈЕВЕ ЗБИРКЕ |

Кроз последње три године, на 16 одржаних аукција светска трговина марака Хармер распродала је. збирку пок. Гаспорија, једну од највећих познатих збирки марака и добила за њу близу 3 милиона долара — око 2 милијарде динара. ОВОГОДИШЊЕ СТОГОДИШЊЕ ЈУБИЛАРКЕ Ове године навршиле су сто година прве поштанске марке ових поштанских управа: 1 јануара Хамбург, Либек, Сицилија и Венецуела; 1 маја Гранада,

15 маја Јонско острвље; 10 јуна Баха-.

ма острвље; 18 октобра Ромања.

ЗБИРКЕ ЕНГЛЕСКЕ КРАЉИЦЕ БИЋЕ; ИЗЛОЖЕНЕ У ХАМБУРГУ

Ha „INTERPROSTI”, MebyHaродној изложби марака у Хамбургу која ће се одржати 21 до 31 маја ог. на почасном месту биће изложен један првокласни Ффилателистички објекат из знамените збирке енглеске краљице. То ће бити први пут да се марке из те збирке излажу у Немачкој — како је то и службено објављено. Из које ће области бити излошци, то још није по--

великој

знато.

ФИЛАТЕЛЈИСТИЧКА ШТАМПА

Carlo Ravasini: „,,DOCUMENTI SANITARI BOLLI E SUGGERLILIDI DISINFE:ZIONE NEL PASSATO” (CagMTaDHM документи, ознаке и печати дезинфекције у прошлости). Издање Мтегуа Меса, Трст, 1958.

Писац, лекар-уролог, обрађује у овој лепој књизи са 446 страна, на талијанском језику, предмет са историске, медицинске и филателистичке стране. Он је врло искусан скупљач и поседник једне од најлепших колекција те врсте.

Књига обухвата ошшти и специјални део. У општем делу аутор излаже историју лазарета и дезинфицираних писама, чији почетак пада нешто пре Г. Фракастора (1546 године), мада су лепрозоријуми (за неговање лепрозних 6олесника) били основани још много раније. По подацима било би да је још 1493 године магистрат у Венецији увео дезинфекцију („димљење") писама, која долазе из крајева са инфекцијом. Затим, аутор излаже начине за распознавање дезинфицираних писама: 1) трагови од бушења (перфорације), 2) трагови од потапања у течности за дезинфекцију, 3) трагови од димљења (штети доста писма) и 4) писма која носе ознаку специјалних лазарета. Такође даје и опис апарата за дезинфекцију писама. У специјалном делу аутор обрађује поједине станице, места за дезинфекцију писама, као и ознаке, жигове, печате појединих карантина (контумаца). Најбоље је обрађена, свакако, Италија, некадање мале италијанске државице. Ау-

тор најбоље и познаје тај део, те врло опширно, улазећи у појединости, описује сва места с карантинима у Италији и даје карту распореда тих станица. Посебно обрађује све тадање италијанске кнежевине врло опширно и са много докумената; Трст је такође одлично обрађен. Ту су заступљени и наши крајеви Далмације (писма из Сплита у Венецију 1518 са траговима од кљешта за хватање писама при дезинфекцији (стр. 213). Затим долази део Аустрије и Аустроугарске, који је такође обрађен опширно и са одличном документацијом. Ту је Панчево са 2 жига, а затим врло опширно (на 9 страна) обрађен је Земун, са цитатима из појединих писама кроз 18 и 19 век, с почетком од 1761 године; наводе се све познате варијације знакова утиснутих у земунском карантину како отисака жигова, тако и печата у воску, од којих најстарији потиче из 1735 године. Долазе затим још друга наша места (тадашње Аустрије): Рајево Село (у Срему), Брод (Славонски), Стара Градишка, Костајница, Ункули (не зна се где је; вероватно код. Метковића на Неретви), Кастел Ластва (у јужном приморју), Книн, Котор, Мељине (са сликом лазарета у том месту, основаног 1729 године), Метковић (где су дезинфикована писма из Босне и Херцеговине — тада под Турском), Дубровник (само са неколико речи), Сињ. (на граници Турске и Далмације, тада под турском доминацијом), Сплит (где аутор даје опис и одбрану од куге 1184 године), Задар, Ријека (Мартишница, са сликом лазарета у њој), Истрија_ (вероватно на Лушињу).