Filatelista

да цео свет; нема човека у свецу који не зна за његов хуманитарни рад.

Динан је, радећи за ошшту ствар, био заборавио на себе. Све што је имао, жртвовао је на остварење своје племените идеје, те је у половини свога живота био остао без икакве имовине; али ипак, он се због тога није никад пожалио, никад покајао. Он је после тога отишао у Лондон, а затим, вративши се у свој завичај, радио је и зарађивао толико, да је једва излазио на крај. Друштво, за које се он толико залагао, било га је заборавило и тек једним срећним случајем, суарео се с једним немачким новинаром, који је преко својих новина скренуо пажжњу свету једним лепим чланком у каквој се беди налази овај велики човек. Од тога времена се свет сетио овог телеменитог човека и олакшао му живот у последњим тодинама. Најпре му је мајка рускот цара одредила догтивотну пензију, па су му међународни конпрес лекара-и швајцарски парламенат доделили награде, а 1907 године добио је Нобелову награду. Тако је, ма и у последњим годинама живота дочекао, да му уложени труд на великој идеји за добро човечанства буде признат од целог света и да склопи очи задовољан и срећан што му је пошло за руком остварење најплеменитије и најкорисније ортанизације за људе у невољи и уверен да га захвално: човечанство никад неће заборавити. Његово име и неће никад бити заборављено; оно ће увек сијати међу именима великих људи.

Ове године, — кад се навршило сто година од Солферинске битке и од рађања Динанове идеје о стварању најхуманије организације о помоћи Олижњима у највећој невољи, у рату, многе су се државе сетиле да обележе ту стогодишњицу. Поштанске управе скоро у свим државама стално су се залагале да помажу Црвени крст издавањем посебних марака, а милиони филателиста и нефилателиста, пријатеља Црвенот крста, разносили су у све кутове света поштанске знаке милосрђе и помоћи ближњима.

Ове године се навршило (и седамдесет година, од кад је прва марка у корист Црвеног крста била издата у Портуталији (1889 године), а од тада до данас пуштено (их је у течај око 2.000.

И ове године, у вези с прославом ове стогодишњице, издаване су у разним државама у свету добротворне марке за помоћ Шрвеном крсту, — без обзира на народносну и верску припадност:

Шведска је издала једну марку с Динановом сликом.

Екуадор је издао једну марку са сликом разбојишта на Солферину и Ж. А. Динана.

Ират је издао две марке са белом заставом са првеним крстом и црвеним иранским лавом.

"Етиопија три марке из 1955 године C HOEMM mperMcKoM „RED CROSS CENTENARV 1859 — 1959“.

Нови Селанд једну марку са сликом планитлоба и развијене заставе са црвеним крстом.

Белгија је издала 6 марака са мотивима из делатности Црвеног крета, а затим са сликом бојишта код Солферина и Ж. А. Динана.

Ламска две марке са сликом земљине жугле опасане заставама са црвеним крсловима. Јатам једну марку са сликом преноса рањеника.

Италија У серији за спомен стогодиштњице борбе за ослобођење издала је једну марку са сликом Солферина и црвеног крста.

Хондурас једну марку са сликом Ж. А. Динана.

Грчка седам вредности, на којима су приказане разне епизоде из помагања своме ближњем у миру и у рату, 60лесном или рањеном, од најстаријих старогрчких времена до данашњих дана, а на 4.550 др. је Динанова слика.

Истим поводом на нашим овогодишеним маркама Шрвеног крста утиснуте су године „1859 — 1959“.

Према објављеним вестима у новинама и филателистичким стистовима биЋе још" добротворних издања марака у корист Црвеног крста у многим земљама у вези с овом стогодишњицом.

Ал. Ј. Петровић

СЕКЦИЈА ЗА РАЗМЕНУ МАРАКА

Подружница и повереништва, која желе да примају свеске с маркама, нека се обраћају руководјоцу секције на адресу: Аца М. Александрић, Београд, Бориса Кидрача улица бр. 5.

ПИСМА ЗА ИНОСТРАНУ РАЗМЕНУ

Сва писма за инострану размену треба слати директно на адресу руководиоца секције иностране размене: ЈЉубивоје М. Илић, Београд, Ул. Јелене Ћетковић бр. 12/IIH.

130