Filatelista

| МА SUM

СРПСКЕ ПОШТАНСКЕ МАРКЕ ОД 1 ГРОША

. (До сада код нас непознати ImpenaommnH из 1865 године)

Новинске марке Србије из 1866 године —_ код нас, у филателистичким круговима познате под називом „грбуше — спадају неоспорно у ред најређих марака некадашње кнежевине (Србије. [е су марке биле израђене у београдској „Књигопечатњи са! матрице резане у дрвету (дрворез), тако да је услед тога и израда ових марака била прилично неуједначена, нарочито код | и ШП штампања, кад су се, вероватно, клишеји бихи мало излизали.

(Свима нама је познато да су тада израђене марке од | и 2 паре у познатим малим тиражима у два, односно, од | паре, у три штампања, која се међу собом разликују и по боји израђених марака, као и по употребљеном папиру, који се тада набављао из Земуна у партијама, те је употребљаван оног квалитета, који би у том моменту био нађен у продаји, због чега се налазе јака одступања у дебљини и боји папира.

Недавно се на једној америчкој аукцији појавила збирка познатог, пре кратког времена преминулог сакупљача покусних тисака и есеја поштанских марака, А. Вајса ('М/еј55), —- која је садржавала највеће реткости из ове области филателије, — а међу њима и четири есеја (Србије, о којима се до сада уопште није ништа знало и што је у првом моменту код неких познавалаца марака Србије изазвало оправдану сумњу —- да се мо-

жда овде ради о неким махинацијама, накнадно 'израђеним.

Захваљујући мом добром пријатељу Мирку Рашићу из Канаде пошло ми је за руком ла дођем до два оригинална примерка ових есеја, те с обзиром на то да сматрам да се овде стварно ради о есејима из године 1865, настојаћу да укратко исте опишем.

У ствари, овдехсе ради о есејима израђеним посебно у бакротиску, а посебно у дрворезу. Бакротисак је много прецизнији од

дрвореза, али су е. -менти на обема маркама потпуно идентични, само је израда у дрворезу много мутнија и лепрецизна.

Упадљиво је да је на сва четири примерка есеја ознака вредности уместо ,„! ПАРА“ или „2 ПАРЕ“ — „1 ГРОШ“ тј. вредност која се у периоду кнежевине (Србије на поштанскем маркама уопште није појављивала, иако нам је познато да је то била регуларна монета, односно распрострањен тадашњи назив новчане јединице од 40 пара.

(Ови есеји су израђени у разним бојама: плава, наранџасто-жута, црвенкасто-наранџаста и смеђе-карминаста, на папиру у тону. Боје марака —- нарочито плава и наранџаста идентичне су боји аустријских марака из тога временског периода, из чега би се могла извести претпоставка, да су надлежни из Београда дали да се израде по предложеном нацрту клишеја клишеји и покусни отисци