Filatelista

итоидом омвинпојве по омеимвао опид оф зг обе стране, ако ни због чега другот, а оно што би претставници филатељиста могли Заједницу ПТТ упознати са својим ставовима, а истовремено бити код

ЗАШТО И КОМЕ

Са искреном радошћу и одобравањем организовани филателисти примили су изјаву званичног представника Заједнице ЈПТТ на последњој ГОДИШЊОЈј скупштини Савеза филателиста Југославије да се убудуће „кључна марка" укида"и да ће наредна издања наших марака бити у великим накладама. Није то било само формално поздрављање једне изјаве која је у званичном тону дата пред врховним органом једне друштвене организације. Не, иза тога организовани ·" филателисти Југославије видјели су једну дубљу, кориснију и са друштвеног и са политичког становишта оправдану мјеру чије је извршење требало да има заиста позитивне посљедице. Није потребно говорити о недостацима, слабостима и некорисности „кључне марке". Непотребно је, такоЂе, још. нешто рећи и о „надуваности" тумачења о некаквој општој користи коју „кључна марка" у себи носи. О свему томе било би сувишно ма шта више рећи од онога што је већ написано и казано на годишњим скупштинама Савеза филателиста Југославије и републичких савеза, од појединаца и група у нашој стручној и дневној штампи. Само у интересу општег угледа, у интересу не ситних појединачних хтијења овог или оног сакупљача поштанских марака наше земље, југословенски ортанизовани филателисти су поздравили и са одушевљењем прихватили изражено мишљење о укидању „кључне марке“ и о емисионој политици која ће подједнако водити рачуна о свему ономе што се у поштанској марци може да нађе и што се у њој као таквој налази. Не би требало и овом приликом нашироко говорити о основној намјени и улози поштанске марке. Међутим, ниједног трена не би требало заборавити ни ону другу, али ништа мање важну улогу, да поштанска марка шстовремено треба да буде масован, свугђе трисутан чи свугђе доступан тумач идеја ч догађаја због којих се ч у чије се име издаје. То је, уствари, један од елемената који су организовани филателисти у огромној својој већини заступали у прошлости, а и сада истичу, Зато досадашње неприхватање „кључне марке“ и неких ситносопственичких, штекулантских или ма какви других

својих чланова тумачи и оних одлуке Заједнице ПТТ, које за Заједницу могу бити оправдане, а које филатели– стима остају несхватљиве јер су им не– разјашњене. MJ BE

ЈЕ ТО ПОТРЕБНО

слична побуда, него је то резултат једног дубљег аналитичког посматрања све штетности које „кључна марка", шила било какав други вид штекулмсаља. са поштанском марком у себи носи и може да донесе.

Због суштинског сагледавања важности поштанске марке, у штирем смислу ријечи, разумљиво је огорчење и ре-– акција ортанизованих филателиста, чим се на тек појављеној ведрини, послије тмурног периода „кључне марке", опет указало оно што смо сматрали да је отишло у неповрат. Да зло буде веће, овом приликом та вет“ина је поремећена. баш оним чиме је, објективно гледајући, најмање требало да буде замрљана. Зар је добро познату хуманитарну, дубоко људску и свеопште народну манифестапију „Недјељу Црвеног крста", требало обиљежити са једним нимало популарним, ничим оправданим и у потпуности штетним гестом2! Зар је требало „због филателиста“ или због осам милиона динара једној акцији која има тако племените задатке дати призвук неплеменитости, јер се с њом један динар номиналне вриједности претвара словом и бројем у сто динара. То је једна страна овог питања! А, друга, није ништа мање важна! Зар је требало баш на овај начин оглушити се и не чути миштљења, указивања и сугестије и једне друштвене организације, Савеза филателиста Југославије и републичких савеза, њихових организација и чланова, који су правовремено, отворено и недвосмислено указали на сву штетност подухвата са незупчаним маркама „Црвеног крста 1961". Мислимо да је у томе и главни дио проблема!

А, потом, на овом плану долази нешто још неразумљивије, још више неоправдано, долази нешто што, како се год тумачи, не добија оправдање. Уочи Дана борца, а поводом прославе 20-тодишњице народног устанка Заједница ШТТ је издала пригодне марке и блок. И том приликом опет извјесно ограничење! Посебно је питање да ли је серији марака овог издања требало придодавати посебно им блок. Ако за то и има оправдања, сигурно је да његова наклада од 30.000 примерака и цијена од 500 динара немају оправдања, изузев што ће баш то заголицати ситно-

152