Filatelista

У вези са маркама о дјеци и у корист дјеце и њихових организација, намеће се још једна мисао. Послије ослобођења код нас је, наиме, постала традиционална прослава дјечије Нове године. На крају сваке старе године широм земље наши најмлађи прослављају дан своје радости уз обавезно присуство дједа мраза и других дјечијих јунака. У те дане пред дјецом дефилују лица из бајки, стрипова и дјечијег живота. Дјеца тада виде и осјете свијет из своје маште: фантастично брзе ракете. кочије, коњиће, моторна возила, пред њима шетају и поздрављају их роботи, с њима су тих дана јунаци из прича. Пред дјечијим очима тече спектакл (боја, шаренила, свјетла. На све стране бруји смијех и раздраганост дјечијих гласова. Такав један живот требало би да прикаже и серија поштанских марака, која би уствари требала да буде „серија дјечијих снова" — како је једном приликом названа улица у једном граду у току прославе дјечије Нове године.

Не би ли баш ти дани последње недјеље старе и први дани нове године могли да буду обиљежени и; са пригодним поштанским маркама, са спомен омотницама и пригодним жиговима. У те дане поштанске пошиљке франкирале би се овим пригодним маркама и поништавале пригодним поштанским жиговима. Могуће да би било корисно размислити и о томе да идејна, креативна, па,

ПЛАГИЈАТ ИЛИ

1952. године поштанска управа Организације уједињених нација расписала је конкурс за израду нове серије марака. На предлог југословенске Дирекције ПТТ-а два југословенска уметника била су позвана да са својим радовима учествују на конкурсу. Тематика и мотиви на маркама били су врло ограничени пропозицијама конкурса. Један од двојице Југословена, који су били позвани да учествују на конкурсу, био је академски сликар Божидар Јакац. Полазећи од начела ОУН. сликар Јакац је за основни мотив узео један детаљ Микеланђелове фреске из Сикстинске капеле, који претставља стварање живота и то тренутак кад животно стваралаштво прелази из руку једног створа у руке другог. Оснуци нашег сликара били су изложени у палати ОУН. у ЊуЈорку 1952. године под бр. 129 и 128.

Цртежи нашег сликара нису били прихваћени на конкурсу, но, у вези одржаног конкурса, „Нова Филателија" (бр.

у извјесним случајевима, и , коначна Умјетничка рјешења за марке овог пригодног издања дају дјеца, а коначно 06ликовање нека буде ствар и брига старијих. Можда би корисне'резултате за ово дало и организовање конкурса, које би организовала Заједница ПТТ заједно са друштвима која воде бригу о дјеци. Конкурсом би биле обухваћене првенствено све школе код нас, те организације и установе у којима живе и раде дјеца. Трајање конкурса могло би да буде од почетка до краја школске године; резултати би се објављивали у току љетног школског распуста; послије тога би остало још доста времена за израду и издавање марака. Кад се предлаже да дјеца буду ликовни ствараоци ових марака, онда се имају у виду цртежи дјеце из наше земље који су на изложбама у земљи и у иностранству били запажени и гдје су постигли веома видне резултате, освајајући и прве награде.

С овим предлозима није. коначно 06ликовано ово мишљење, али је сигурно да на овом плану треба нешто учинити. Коначно рјешење ће неминовно донијети користи, првенствено у васпитном погледу у раду са најмлађим. Нека та издања поводом, Дјечије недјеље и издање које се предлаже за Нову годину наша дјеца осјете као нешто своје и за себе. Сама ова чињеница требало би да нас у потпуности задовољи!

Ибро Харашлић

„СЛУЧАЈНОСТ“92

4 од 1953. године) објавила је један чланак и репродукцију Јакчевог предлога за марку.

Пет година након одржаног конкурса, чији су чланови жирија били и грађани САД, изашла је у Сједињеним Америчким Државама једна марка посвећена теофизичкој години.

Ако упоредимо Јакчев оснутак и америчку марку пада одмах у очи истоветност основног мотива, а то је не само положај руку, већ и њихова величина и положај сваког појединог прста. Но, ни

167