Filatelista

Zapadnonemački časopis "Quick"

objavljuje seriju članaka u kojima se američki magnat Henri Stolov uzdiže do neba, O

njemu se piše sa titulom "Kbalja poštanskih maraka" a čitav njegov život obavija oreolom slave.

U člancima nigđe ni pomena o Henrijevom aktivnom lansiranju čisto špekulant skih serija.Komenbarišući članke "Quick" švajcarski filatelistički časopis SBZ u cilju upotpunjavanja lika Henri Sbolova, citira i njegovu špekulantsku aktivnost,

Zaista dobro rečeno..

„evropa“

Švajcarski časopis SBZ objavljuje da su Kipar,Lihtenštajn i Monako stekli pra vo da zvanično mogu izđavati marke "Hvro pa",tbako да зе domen sakupljača ove vrs te maraka proširuje.

KALENDAR

Prema švajcarskom časopisu SBZ velike naređne filatelističke manifestacije odvijaće se po ovom ređosledu,

1964.gođina:medjunarodna filatelistička izložba u Bvajcarskoj i Parizu.

1965.gođina:Međjunarodna filatelistička izložba u Beču.

:1966.gođina:medjimarodne filatelističke izložbe u Beogradu i Kairu,

НОВИ СВЕДЕНИЛ ЗА РУСКАТА ДУНАВСКА ПОША

У бугарском филателистичком часопису "Филателен преглед" објављен је чланак Минчева о поштанској служби руских паробродских друштава на Дунаву – од Београда до ушђа у Црно море. Писац је за овај чланак користио податке из "шестотомског дела Чилингиријена и Стивена, посвећеног руској заграничној пошти."

Осим поштанске слухбе Аустријског дунавског паробродарског друштва-Д.Д.С.Г,, одржаване много година између градова на обалама Дунава,и једно руско паробродско друштво мало доцније је вршило ту службу међу дунавским пристаништима-руским, румунским, бугарским и српским.

Друшћво "Обштество Черноморско -Дунаиского пароходства" са седиштем у Одеси, са својих једанаест бродова имало је редован саобраћај између пристаништа на обема обалама Дунава. Одрхаване су три линије: прва, Одеса-Сулина-Тулча- Галац;

друга, Рени-Исмаил-Килија-Вуков; тређа, Рени-Галац-Браила-бСилистрија-Рупчук-бСвиштов-Видин-Ра дује вац-Оршава-Смедере во–Бе оград.

Поштанска слухба овог друштва датира од 1890.године. На бродовима су били постављени ковчежићи за писма, која су била хигосана жиговима са именом односког брода. Познати су ови облици хигова:

1) Прстенаст жиг, са исписанцм целим именом друштва у прстену,а у средњем кру жном пољу у два реда исписано је име бро да. Š

2) Једнокружни жиг, са целим именом друштва у кругу поред оквира. У средини средњег кружног поља у једном реду је датум, изнад њега два укрштена поштанска рога, а испод име брода у два реда,

3) Четвороредни хиг без оквира:у прва два реда име агенције, иницијали друштва у трећем датум, а у четвртом седиште 8– генције.

Прва два жига су позната на румунским поштанским маркама и дописницама из 1891 -1892.год., а претпоставља се да постоје и на руским маркама. Трбћи жиг, из 1909. године, познат је за сада само на руским маркама.

ПАРОХОДЂ ХСЕРрБе

Интересантно је да је у то време, а можда и мало раније поштанска служба на Дунаву вршена и бродовима "Русков обште ство пароходства и торговли", То се види из писама откривених последњих година, са руским маркама за издања за Левант,ло ништеним жиговима агенција "Р,ОЛЉљи Т."у Тулчи и Галцу,

Претпоставља се да је руска дунавска пошта била у раду до Првог светског рата. Поштанске дописнице, писма, марке = др., жиговани жиговима, ова два друштва, претстављају интересантна објекте за филателисте. инг. А.Петровић

8