Filatelista

а е-адреса

On nas nas podseća i na 1918.godinu , kađa su zajedno sa saveznicima ovi isti vojnici još jednom pokazali zavojevačima da se ovaj narod ne pobedjuje.Podsećanas na sbvaranje prve velike države južnih slovena u granicama današnje SFRJ.

c/Prvi srpski ustanak

Februara 1804 godine počele su da se piBu nove stranice i nova poglavlja slav ne istorije srpskog narođa.Počela je oru Žana borba protiv turskih zulumćara,koji su u Nebojša kuli u Beograđu,pripremali potpuno uništenje srpskog narođa.Pripre= mu OVOgE plana Dahija pesnik je zabeležio

"Nas čebiri kađa ustasanemo I magaze blaga otvorimo, Prosućemo rušpe po kaldrmi i krenuti iz ovog građa.

Krenućemo opet po Srbiji

i obići sve naše nahije, Iseććemo sve srpske knezove, Sve knezove srpske poglavice i popove srpske učitelje, Sve odrasle Srbe uništiti samo luđu decu ostaviti, Luđu đecu do Beđam gođina, Pak će ona biti prava raja.

Bazumni turčin starac Fočo podseća i opominje Dahije na zulume koje su počinili,odvraća ih od novih zločina jer је avestan posleđica i osvete pa kaže:

"Mi veliki zulum pođigo8mo, Pogazismo raino poštenje

I velike globe nametnusmo, Cuvaj mo se sirotinje raje, Kad ustane kuka i motika, Biće Tuarkom po Međiji muka, I naše će kade proplakati. Tad će naše kuće pogoreti, Iz ognjišta trava proniknuti, Drumovi će poželet Turaka k Turaka nigde biti neće.

Istoriski spomenici Ljubića,Deligrada.Mišara,Cegra i drugih svedoci ви падčovečanske moći Srpskog narođa u borbi za slobođu.Glavni spomenik ove borbe koga su Turci sagrađili od dsečenih glava izginulih ugstanikm,da bi na taj način ma nifestovali svoju snagu,pokazuje koliko je oduvek ovaj narođ voleo slobodu i koliko.je za nju davao.

Veliki francuski Književnik i državnik Lamartine pregledao je 1855 god. taj jedinstveni spomenik u svetu,nišku ĆeleKulu i napisao:

"...Neka Srbi sačuvaju ova.j spomenik On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednoga narođa,pokazujući im kakvom cenom su je platili njihovi očevi

Po kojoj ceni je ovaj narođ „plaćao svoju slobođu,koliko ju je voleo i koliko je za njom težio,„vidi se i iz stihova poznate pesme "Boj na Mišaru".

"Niti iđe niti će ti doći,

Nit se nađaj niti ga pogledaj, Rani sina i šalji u vojsku, Srbija se umirit ne može.

A koliko je narodni pevač voleo svoj Beograđ,vidđi se iz pesme koja se završava rečima:

"Kako ondm tako i danaske Beograd je osto u Srbina ".

Izložene fotografije sa markama pripremio je filatelista Aleksandar Nenađović iz Niša sa željom đa posetiocima izložbe što bolje prikaže ove značajnne do gadđjaje iz naše prošlosti.

d/Kosovska bitka

Glavnina vojske srednjovekovne Srbije,izginula je na Kosovu 1589.godine u sveopštoj borbi protiv nadmoćnijeg tur skog ogvajača,ali konačna propast srpske srednjovekovne države nastupila je 7o go dina kasnije.Tri godine posle smrti Djuradja Brankovića 51459/ Turci su konačno osvoili smeđerevske tvrđjave,računajuć i да su odahnuli i posle toliko godina od Kosova najzad slomili i najmanju pomisao srpskog seljaka na otpor.

Turci su ubrzo zaboravili reči narod ne pesme koja kaže da je Varica Milica devet puta hvatala za uzđe bratovljeve }hD nje i devet puta sklapala braći ruke oko vrata i devet puta čula reči:

Idi sestro na bijelu kulu

A ja ti se nebi povratio

Da mi care pokloni Kruševac

Da mi reče družina ostala

Gle strašljivca brata Jugovića"

Zaboravili su na reči,kadđa se brat odđlazeći u borbu pozdravlja sa sestrom i kaže:

Kad se rođi od zapađa sunce

onda ću ti sa Kosova doći.

I u narednih 250 godina Turci su zaboravljali pesme slobođarskog srpskog čo veka i srpske žene,koji su cenili slobo đu iznad Bvega.Oni nigu hteli da znaju , да ви Srpske majke za čitavo vreme njiho ve vladavine otpremale sinove u hajđučke čete,koje su ih sačekivale i"isplaćivale Bvađbarine,porez i dažbine

Osobina je svih agresora đa se oglušuju na glasove potlačenih i nejakih,što i preko njihove volje ubrzava njihovu po past.Dužnost je pobednika,oslobodioca,da zabeleži i svojim mladjima ukaže,kolik o je plaćena 1 kako je od davnina skupa sa ka stopa ove naše napaćene zemlje.

7