Filatelista

И ФИЛАТЕЛИЈА ПАТРИОТИЗАМ

Тешко је рећи да постоји јаки разлог да се на ова два појма мора гледати као на узајамно повезана. Но, некако изгледа природно да је сваки од нас почео своју збирку од наших домаћих марака, да се преко њих колико-толико упознавао са историјском и културном прошлошћу југословенских народа. Марка је код многих сем врлина које носи филателија развијала и осећај патриотизма. Имали смо на томе пољу и свет лих и тамних тренутака. Осећали смо се срећним када смо у класере или албуме стављали марке које су нас потсећале на разна спортска такмичења, на наше успехе у изградњи домовине, на заслужне људе и историјске знаменитости, и на многе друге објекте и догаБаје које марке третирају. Бивали смо често и потиштени гледајући у каталозима на марке које многе филателисте потсећају на тешке дане наше националне историје. Није редак случај да је оваква подела и наводила појединце на опредељеност приликом сакупљања ма рака.

Да ли ће неко радије да скупља класичне марке Србије или из времена по следњег рата 1941—45. год. марке НАХ или марке италијанске окупације, марке СФР Југославије или предратне Југославије — није моје да расправљам. Желео бих само да кажем да су то све „наше марке" и да као такве требало би да су предмет сакупљања сваког југословенског филателисте независно од било каквих предрасуда или у беђења.

Дуго размишљање о проблемима ове врсте и искуство навело ме је да посумњам у исправност мога резоновања, или да закључим да наши филателисти не маре у довољној мери за марке ју гословенских земаља, колико се труде да дођу до страних марака. Да ли то приписати неозбиљности, сиромаштву ду ха, отсуству патриотизма, повођењу за „траженим маркама", или општој нашој болести да је све страно боље од домаћег — није једноставно одговорити.

Осуда није лака. Утолико је тежа уколико се гледа из аспекта једног просечног југословенског филателисте. Усудио сам се ипак начети ову проблематику пошто видим рад америчких филателиста и истовремено сам у сталној преписци са нашим домаћим скупљачи-

ма марака, па се разанка даје лакше

уочити.

За жаљење је што ми се нуде наше реткости често и уникати, за марке Аустрије, УН, америчке „цепелине", анголске „птице", као и за готовину. Чини ми се да никоме није стало до тога да наше класичне марке остану у земљи. Као да смо индиферентни ако на скуповима као што је ВИПА 1965. трофеје стечене са нашим маркама носе излагачи кући у Енглеску или Швајцарску. Како и не би када се још и дан-данас растурају наше најбоље збирке не во дећи рачуна о будућим власницима истих. Сазнајем од неких америчких трговаца марака да им југословенски фи лателисти шаљу наше класичне марке да их продају на овдашњим лицитацијама. На примедбе овакве врсте добијам одговор од домаћих филателиста да и сопствене марке досаде, да је тежња да нашње филателије скупљање по тема. ма, да класичне марке нису лепе, да су прескупе па нема изгледа да ће се икада скупити потпуна збирка, да, ниако се решимо на веће издатке мала је вероватноћа да ћемо их моћи купити просто из разлога што их нема у довољном броју, итд, итд. За марке новијег доба постоји један једини „разлог“ код отуђења, а то је: „Желим се пребацити на другу тематику". Мада такво „пребацивање" значи помагање стране фи: лателије а запостављање своје сопстве не, оно многима не смета да и по цени нижој од тржишне замењују југословенске марке за марке Ватикана, Швајцарске, ита.

По незваничној статистици кажу да у САД око 10 милиона људи скупљају марке. Од тога велика већина нису филателисти у нашем југословенском смислу „већ напросто људи који стављају на страну појединачне примерке или четверце са бројевима сваке новоизашле марке. Познајем многе такве полуфилателдисте. Сви онн објашњавају да им та пасија значи исто што и стављање новца на штедну књижицу у банку, или куповање обвезница народног зајма. Ко: лико у томе има истине ствар је за днскусију, једно је само сигурно да им на пример 3 центе потрошене пре 30 година важе и данас за франкирање, јер су све америчке марке за последњих 105 година временски неограничено важеће, како јубиларних тако и редовних издања. Нека су од напред поменутих 10 милиона само десети део ифлателисти са свим одликама правих скупљача: да им је на првом месту брига о

Аш по шрЛиањ