Filatelista

У aa ee aun uma are asa

Оба ова навода звуче веома наивно. Да се иза те наивности не крије и напад не би било приговора. Ако је неко (не каже се ко!) „уништио и последње залихе за филателисте скупоценог архивског материјала" тада је тај — неко, радио против интереса заједнице знајући да је скупоцени архивски материјал — мада и филателистички увек готова пара, било то на полицама Југофилателије, или стране девизе за случај продаје иностранству. Ко је стајао иза тог уништења видимо јасно у другом чланку: Југословенска влада (Yugoslav government — у оригиналу). Идући каскадно тако даље, следећа степеница је: „Комунисти су уништили сву народну имовину. — изјава коју сам већ пар пута чуо од скупљача наших претфилателистичких писама.

Има ли у томе истине2!

Ево садржаја једног од таквих претфилателистичких писама:

„Рецепис. Долепотписани признајем да сам данас примио Пресуду Слав. Суда Окружија од 4. дана Нојамвра месеца, 1858 године Но. 5550. по предмету парнице Живуна Џонића из Гургусовца пуномоћ. Косте Голубовића Глоговца, противу Станоја Радосављевића због дуга. У Гургусовцу двадесетдеветог Нојамвра иљаду осам стотина педесет осме године. Предамном (потписи) Примио (потписи).' (У немогућности да препис прикажем верније, треба рећи да је употребљавано старо руско „Т' и „и", као и данашње руско „д'" (обрнуто), „ја“, и „меки" и „тврди" знак).

Мање више такве су садржине скоро свих претфилателистичких писама: потврде, оптужбе, глобе, итд.

Хоћемо, ваљда, рећи да је о „Рецепису" Живана Џонића требало да се брине Савезно извршно веће, или можда нека друга државна организација!

Где су били филателисти2! Где су биле филателистичке организације2 Зар оваквим написима не стављамо сами себе на оптуженичку клупу2 То и јесте што нама недостаје. Недостаје нам куражи да истини гледамо у очи, и да место критике (или заједно са критиком) Југофилателије, ЗЈПТТ, и слично, отпочнемо критику самих себе, нас филателиста. А таквих је чланака врло тешко наћи у нашој филателистичкој литератури.

Старији филателисти могли су се домоћи „скупоценог архивског материјала" још и пре рата, када нису биле „уништаване" архиве — па где је тај материјалг Или после рата када нисмо имали свеске и довољно универзитетских уџбеника, када нам је сваки кило-

грам старе хартије добро ;ошао, када је и отпочело чишћење старих архива — што се тада филателисти нису пробудили, што нису понудили у замену за писма неку другу обичну стару хартију. Тешко је поверовати да се није могао остварити овакав споразум између филателиста и архивара, или предузећа „Отпад“, или фабрике хартије. Залуд ћемо сада „уништење“ приписивати некоме кога чак и не знамо како да назовемо, а ако га назовемо — влада, власт, надлежни, или како хоћете — то је дезинформација и домаћих и америчких филателиста.

О стогодишњици прве српске марке осврћући се на пређени пут прихватимо ову критику као једну од многих потребних критика наше филателије. Принцип ротације би и у филателији могао да се одрази.

Мирослав Шанта 4406 Pine Street Philadelphia, Pa. 19104, USA

Грешке на нашим маркама

На пригодном спомен блоку поводом изградње система хидроцентрала у Бердапу, постоји више случајних типских грешака.

На другој марки блока, на венцу града, постоји више блокова код којих је последња лева црта прекинута, а изнад с прекида је оштампана тачка (ел. 1).

На другој марки блока постоји случајна типична грешка на више блокова и то бела лепезаста линија, у доњем углу марке, које се претежно преко слова „ПОСТА" (са. 2.).

На све четири марке блока постоји у лево померена плава боја марке, тако да се добију лако уочљиве разлике на маркама. На слипи 1, код све четири марке блока, уочљива је померена плава боја, које померање не постоји код четири марке блока показаног на сл. 2

На трећој марки блока постоји случајна типична грешка. Слово „С" у речи „ПОСТА", на свом доњем повољвом крају, знатно је продужено (сл. 3).

На другој марки блока постоји, на више блокова, бела тачка после ХЛ (слика 4).

Поред наведених пет случајева типичних случајних грешака постоји и још других грешака као: беле тачке на