Filatelista

СТОГОДИШЊИЦА ПОШТАНСКЕ ДОПИСНИЦЕ

На Петој конференцији немачког поштанског савеза која је одржана у новембру 1865. године делегат Пруске Хајнрих фон Стефан поднео је самоиницијативни предлог за увођење поштанских дописница које је он назвао „постблат“ што у преводу би било поштански лист. За ту нову поштанску вредносницу предложио је одређених димензија картон папир на коме би била отштампана поштанска марка са потребним текстом. Двадесет и пет година раније у Енглеској, тачније 1840. године, појавила се прва поштанска марка у свету и до тада марке су биле лепЉљене. Тим предлогом поједноставила би се манипулација у поштанском саобраћају. Пруска је у то време имала слабе финансијске прилике и овај практични предлог, који је сматран и као новотарија, одгођен је:

Четири године касније, тачније 25. Јануара 1869. године у вечерњем бечком листу „Ноје фраје пресе“ појавио се чланак под насловом „О новом начину преписке преко поmre". Аутор овог чланка био је др Емануел Херман, професор народне економије на Војној академији у Винер Нојштату. Аутор се залагао за увођење поштанске дописнице са сниженом поштарином. Херман је у том предлогу употребио и термин „посткарте“ што у преводу значи поштанска карта. Његов предлог наишао је на општи пријем у Аустрији и прва поштанска Карта у свету појавила се у Аустрији 1. октобра 1869. године. Само за прва три месеца за личну и трговачку кореспонденцију продато је у Аустрији 2,750.007 комада поштанских карата. Прва поштанска карта имала је на предњој страни натпис „коресподенцкарте“ у луку и испод тога Аржавни грб Аустрије, испод прве адресне линије текст „адресе“ а испод друге адресне Линије речицу „ин“ шт означи У, док је при дну карте трећа адресна динија била на средини раскинута. Око карте био је орнаментисани оквир, а у десном горњем углу штампана је тадашња редовна марка од два крајцара са Хиком владајућег цара Фрање Јосифа 1.

Та дописница доживела је у више издања мање измене (код грба, после Аустро-Угарске нагодбе за један део тј.

ном делу територије Југославије, који је био тада под влашћу Аустрије. Тако ова значајна стогодишњица има са

нама додир, јер се појављује и са жиговима пошта са наше територије.