Filatelista

у Лондону, Штокхолму и др. Најзад Валтер је био први сакупљач целина у Србији а његова истраживања на том пољу корисно су послужила и појединцима и чувеном издавачу „Браћа Сенф“ из. Лајпцига за њихов каталог целина. Њихов успешан и документован рад на проучавању српских марака прекинула је омрт: умро је. у Нишу 1906. године у 52. години живота и то онда када је испитујући српске марке стекао огромно искуство и прикупио драгоцене податке који су остали неискоришћени и необјављени. Но и оно што је за његовог живота објављено несумњиво је користило каснијим следбеницима на проучавању српских марака и целина.

Непосредно пред Валтерову смрт објавио је Е. Дероко у Сенфовом »Шиз егјег ВлеНпагкеп Јоцгпајк из 1905. године, први чланак о српским маркама под насловом „Да ли су српске новинске марке од 1866. године поштанске или таксене марке. Настао је један од првих заслужних стручњака и познаваоца српских марака, а истовремено отпочео је плодоносан рад и огроман и по садржини и по обиму рад на проучавању и обради српских марака из пера Евжена Дерока. Поновила се она позната „тде ја станем — ти продужи“ и Дероко је са успехом наставио рад који је отпочео и изненадно прекинуо Х. Валтер.

Нема сумње да је Дероко наш највећи истраживач а истовремено и најзаслужнији за развој и популарисање српских поштанских марака у нас и у свету. Његов рад у филателији је од капиталног значаја то је дубока бразда коју је узорао у ширењу, проучавању и популарисању српских марака. Учествовањем на великим изложбама било као излагач или члан жирија, а највише публицистичким радом, највише је допринео да су српске марке добиле високо место у светској филателији.

Његов рад на проучавању српских марака, целина и жигова био је мукотрпан и тежак. Захтевао је много времена, стрпљења. и љубави. Немајући скоро никакве поуздане податке о вредноснипама и поштанским жиговима, морао је да уложи огромну енергију: да обилази библиотеке и архиве па, у недостатку других извора, да прикупља податке од старијих људи, и савременика, од свих оних који су могли да пруже некакав поуздан податак или детаљ из историје српских пошта и марака. Морамо напоменути да у то време и библиотеке и архиве нарочито пре и после првог светског рата, нису биле методички потпуно сређене и самим тим и доступне појединцима и заинтересованим лицима. Због тога рад Е. Дерока на изналажењу података и проучавању вредносница и жигова морамо нарочито да ценимо и истакнемо. Сећам се да је једном придиком рекао како је због неколико података о маркама, употреби поштанских жигова и отварању пошта, морао често пута, да проведе на раду по неколико дана па и недеља. Међутим та упорност и уложени труд нису остали узалудни. Напротив он је поред Х. Валтера дао диван пример како се несебичним и преданим радом може много учинити за филателију а преко ње и за своју земљу: обе су уздигли у ред и на ниво осталих културних заједница света. Благодарећи његовим радовима за српске марке заинтересовали су се многи инострани сакупљачи и истраживачи — отуда низ познатих филателиста који су се бавили сакупљањем и проучавањем српских поштанских вредносница. Најзад, оно што је најважније, Дероко је поставио солидну основу филателистичкој литератури у Србији па, донекле, и у Југославији, Био је оснивач и први пред седник југословенског филателистичког Савеза (основан 28. У 1923. године) и на том положају остао све до 1941. године када је услед ратних прилика и одлуке окупатора, Савез прекинуо са радом. Схва-