Filatelista

Уместо „Искре“, која је постала мењшевичка, покреће нови лист „Напред“.

Следећи, Трећи конгрес Партије (1905. у Лондону) био је бољшевички и на њему је изабран Централни комитет на челу са Лењином.

После конгреса Лењин се вратио у Женеву, где је написао књигу „Две тактике социјалдемократије у демократској револуцији“, у којој је применом Марксове теорије и сопственог искуства разрадио тактичке основе пролетерске партије.

У пролеће и лето 1905. године у више градова Русије букнули су велики штрајкови, а касније и револуција.

Почетком новембра 1905. године успео је да пређе у земљу и развија плодну трогодишњу активност највише у Петрограду и Финској, куда се често морао склањати испред царске полиције и ухода.

Априла 1906. тодине учествовао је у раду ТУ конгреса РСДРП у Штокхолму (Шведска), на коме је иступио са рефератом о аграрном питању.

Крајем априла 1907. године у Лондону је одржан У конгрес Партије, на коме је Лењин иступио са рефератом о односу према буржоаским партијама. Конгрес је потврдио правилност бољшевичке линије у револуцији.

Овом конгресу је присуствовао и велики пролетерски писац А. М. Горки, који је у својим успоменама дао карактеристику Лењина као говорника.

Почетком јуна 1907. године Лењин се вратио из Лондона у Русију и населио у Финској. У том времену постало је јасно да је револуција претрпела пораз.

Крајем 1907. године Лењин је опет у емиграцији, дужој од прве, која му је утолико теже пала што је дошла после пораза револуције.

5