Filatelista

личине и размака зубаца није уједачена. Наравно, то се подразумева ако су оне и поштанском промету. Међутим, ако би се међу овим маркама наишло на марке савременог производног квалитета (гумирање, перфорација и центрирање), што може да буде процентуално изражено у случајевима до 20 или 30 одсто од тиража (као на пример на маркама издања: „Устав“ серија и блокови, блокови „жељезница“ из 1949, „планинари" из 1951, и друге), онда се те марке уз постојећи максимални квалитет очуваности, повећава вредност, такође за 20, 30 одсто, а за старија предратна издања и до 50 одсто вредности. Нашим предратним издањима марака већих вредности, као што су непоништене редовне и порто марке у комплетним серијама, не би требало ни замерити ако су уредно фалцоване, а иначе лепо очуване, јер су се у време њиховог издавања, марке помоћу фалца опћенито најнормалније налепљивале на албумске дистове и излагале на изложбама. Али, ако се случајно наиђе и на ове марке са беспрекорном гумом и перфорацијом, то се њихова вредност треба повећати и до 50 одсто преко нето-каталошке цене.

На крају нека нам буде дозвољено да завршимо са следећом констатацијом.

Познато је да филателија, поред своје допунске улоге у образовању човека, делује васпитно у погледу стварања смисла за мрелност, систематичност и упорност — што је тачно до извесних граница, али изгледа да баш „гумоманија" иде на руку деформацији филателије и да скупљаче марака наводи на ситничавост, колебљивости и неозбиљност.

Дејан Тубиновић

SERBIEN — »ZA SIVOMASNE« — Povodom članka ing. M. Šante —

Listajući nedavno neke brojeve »Filateliste« od pre dve-tri godine, zapazio sam ponovo čitavu seriju članaka koja je svojevremeno napisao ing. Miroslav Šanta. I, kao ni ranije, ni sada nisam mogao a da ne osetim simpatije prema tom čoveku koji je iz SAD zapucao da piše za »Filatelistu«, dok naši stari i poznati filatelisti vegetiraju među svojim zbirkama, gledajući kako se njegov časopis polako gasi i postaje jedan, manje više informativni bilten. No, svako ko radi obično i greši, a u prirodi je ljudskoj da u tuđem radu, ma kako on bio dobar, traže propuste. 1 tako sam, čitajući te članke, uočio nekoliko stvari koje su me navele da sednem i napišem ove redove. Neposredan povod za to je Šantin članak »Serija za siromašne«, koji je objavljen u »Filateliji« br. 120. Ja se trenutno ne bih upuštao u razmatranje karaktera ovih maraka, već bi se samo zadržao na problemima koje je obradio Šanta.

U svom članku ing. Šanta navodi da je na jednom od tabačića za siromašne« uočio oznaku crtača »S.G.« kod prve marke u četvercu vrednosti od 20+40 din., dok ostalim markama iz senije nema razlika«. Nažalost, ova Šantina tvrdnja ne odgovara sasvim pravom stanju stvari, jer se oznake crtača nalaze i kod svih ostalih vrednosti, i to tako da centralni četverac iz tabačića predstavlja jednu kompletnu seriju sa ovim oznakama. Činjenica je da je oznaka najupadljivija kod vrednosti od 20—40 din., ali se dobro može videti i kod ostalih,

. 1) Na slici se ta oznaka slabo vidi kod 7+13 din., zbog osnovne boje marke koja nije pogodna za presnimavanje bez upotrebe savremenije tehnike od one kojom raspolažem.