Filatelista

dina interesovanje za tu temu tako maglo opalo, da se i danas teško može povratiti. Ovo treba da imaju u vidu i sakupljači sa našeg područja, čiji će se broj prirodno kod nas povećati, pošto smo i mi počeli izdavati serije na ovu temu. No iz iskustva znamo da se, jednom poljuljani ugled u ostalim zemljama, teško može na lak način povratiti. Pogotovu što ova izdanja nisu na nekoj estetskoj visini.

Svaki filatelista, prema svojim mogućnostima, želi da što više upotpuni svoju zbirku, ali pored kolekcionarske strasti, postoji i želja da im vremenom zbirka dobija i veću vrednost. Pa pošto se tu radi i o »vrednosti« uopšte, ne treba zanemarivati i činjenicu, kako se ova u drugim granama formira. Niti to da se,prilikom drugih ulaganja i te kako vodi računa o budućoj vrednosti. Dakle, stvari ne smemo suviše idealizirati ili zamagljivati, što po nekad činimo kod upućivanja novih filatelista, već ih moramo pripremiti da mogu realno posmatrati stvari.

Sakupljanjem nežigosanih maraka, iz »opticaja« se povlači znatan kontigent onih maraka, za koje pošta ne vrši usluge, pa se može slobodno reći da ih koštaju samo izdaci oko štampanja. Od ovako ubranih sredstava, uz bolju emisionu i »distribucionu« politiku, u nekim zemljama, se pokrivaju znatne stavke opšteg budžeta. Emisiona politika je uglavnom stvar svake pojedine zemlje i mi na nju ne možemo uticati, ali su za pohvalu sve one zemlje, koje se prema ovom problemu pravilno odnose. U te zemlje svakako spada i Austrija, čija je emisiona politika i fer postupak prema filateliji na zavidnoj visini. Na njihovim poštama nisu zabeležena nekorektna doštampavanja i druge razne mahinacije, čiji, da ga nazovemo »poslovni moral« može da služi za ugled drugima. Sa druge strane imamo slučajeve gde se na veštački način pokušava da podigne vrednost i »interesovanje« za prikupljanje maraka njihovih zemalja. To su već profanisani metodi sa takozvanim ključnim markama, sa ograničavanjem mogućnosti legalnog dobiJanja novih izdanja, sa gušenjem razmene u širokoj mreži među filatelistima raznih zemalja itd, itd. Na njihovu žalost, oni postižu upravo suprotne rezultate. Mi vidimo da za marke tih zemalja ne vlada neko veće interesovanje, kao i da je njihova vrednost čak i ispod kursa njihovih valuta, koje takođe bolje ne stoje. Možda pojedinci u tim zemljama, koji »kreiraju« takvu politiku, imaju neke koristi, ali je sigurno da su prihodi u tim zemljama, iz ove grane, znatno ispod onoga, što bi se dobilo boljim i pravilnijim poslovanjem.

Problem je kompleksan i njegovo rešavanje bilo bi veoma složeno. No, ne treba zaboraviti da u svemu ima nekakve grani-

14