Filatelista

пио урезан је ситним словима на дну цтрежа, Израђиване су у Београду у државној штампарији у типографији. Штампане су у табацима од 100 комада, подељених у 4 поља по 25 комада, Зупчане су водоравно 13, а окомито 131/2 у редовима (гребенасто зупчање).

Издане су у 6 разних вредности: од. 5 пара зелене боје, од 10 пара ружичасте, од 20 пара жуте, од 25 пара отворено плаветне од 50 пара љубичасто мрке и од 1 динара љубичасте, Касније штампања. појединих вредности разликују се друкчијим нијансама боја; тако су мрке од 5 пара штампане после у маслинасто зеленој, затворено зеленој, плавичасто зеленој у сиво зеленој боји, оне од 10 пара у кармин боји, мутно црвеној лила ружичастој и анилинско црвеној, од 20 пара наранџасто жутој и црвено-наранџастој, од 25 пара у застворено плаветној и ултрамарин боји и, од 50 пара у сиво смеђој у У мркој.

Употребљаване су неко време, од 1. јуна до 24. августа 1881. Г. као таксене марке, док нису израђене нарочите таксене марке уведено законом о таксама од те године. Такве марке познају се по томе што су поништаване жиговима надлештва, а често и исписивањем датума прехо фвих руком. У то време појавиле су се у саобраћају марке од 5, 10 И 20 пара тога издања без прописног зупчања, већ прободане по ивицама иглом или сечене маказама. Такве су марке пуштено у промет злоупотребом неких службеника државне штампарије, а на штету поштанских прихода.

Марке овог издања биле су у течају до 3 марта 1890. год., када су замењене повим издањем са ликом краља Александра Обреновића по његовом ступању на српски престо, после абдикције краља Милана.

После њиховог повлачења преостало је неутрошено: 173.076 комада од 5 пара, 232.384 до 10 пара, 197.183 од 20 пара, 157.732 ОД 25 пара 290.943 од 50 пара ј 195.673 од 1 дјиара, које су продате на јавној лицитацији у априлу 1891. године.

ИЗВИНИТЕ, ШТА СУ ТО МАРКЕ И КО ИМА ПРАВО ДА ИХ пРОИЗВОДИ2

Посланик Савезне окупштине, правник, иначе високи функционер у овој установи; уз то наравно и филателиста, каже ми:

„По нашем Уставу и свим другим прпоисима ЗЈИТТ је привредна срганизапија која обавља поштанско-телефонско-телеграфску службу и она од те делегтности живи. Она нема никакво право да „производи: поштанске марке, односно да штампа и издаје вредносне папире, које је коштају 20 пара по једној серији и да их у исто време продаје филателистима по 14 динара, То је очит пример како се неоправдано, па и незаконито, остварују високи дохоци. То право припада републикама, а оне могу да овласте Федерацију, да те послове обавља у њихово име и за њихов рачун, рецимо, Савезни секретаријат за финансије.

Питам се наставља посланик, са каквим правом 3JIIBB држи монопол дистрибуције ових марака и працаје их само преко освоје организације. Зашто, рецимо, у Београду и другим градовима не би биле 2, 3 па ивише продавница марака. Зашто, например, и робна кућа не би могла да буде продавац вредносних папира — пригодних марака. Мислим да је дошло време да иово, веома важно питање нађе одговарајуће решење у оклопу осталих питања надлежности република и федерације.

Размишљао сам раније; а размишљам и сада, а молим и вас драги читаспи да и ви о томе размислите: