Filatelista

vati ženu. Iznenada došao je na ideju da sve marke lepo zapakuje i да ženi kao rođendanski poklon. I tako je učinio. „Žena je otvorila paket, ugledala klasere sa markama i sa jednom ceduljom na kojoj je stajalo: „Od danas ovo je tvoje. Milionska je vrednost. Želim mir i ljubav među nama ali te molim samo za jedan uslov da zajedno rešavamo otuđivanje maraka”. Žena je tog trenutka bila presrečna i tako je i ona postala filatelista.

KRITIKA ILI POMOĆ ONOME KO NE ZNA

(Za pravilnije obeležavanje na našim markama)

»Filatelista«, časopis Saveza filatelista Srbije, poziva svoje članove da napisima u listu predstave naš filatelistički život. Evo jednog ketsta čiji se sadržaj ponajviše skriva u samom naslovu.

Razmatrao sam marke izdate od kraja 1965. godine do danas, jer izgleda da se od tada mogu staviti veće zamerke u vezi problema o kojima pišem nego do tog datuma. Možda će nekom veliki deo izlaganja izgledati posvećen sitnim stvarima ali neka promisle i sve te »sitnice« postavi jednu do druge — imaće već i nešto »krupnije«,

Od tog vremena, tj. od sredine 1966. godine je na markama uvedeno (izgleda kao nešto zvanično) pisanje imena naše zemlje isključivo latinicom. Kako izgleda, zvaničan jezik je, znamo, srpsko-hrvatski; a pismo (prema markama) latinica. To valjda da strani filatelisti znaju odakle su marke (oni se većinom služe samo latinicom pri pisanju). O ovome je već bilo pisano i u dnevnoj štampi — jedan lep članak (»Politika«, rubrika »Među nama«). Ipak se podsetimo: posle rata na istoj marki je naziv naše zemlje pisan i ćirilicom i latinicom. To bi sad sigurno bilo nepotrebno komplikovanje i pretrpavanje. Ali nešto kasnije je na markama naziv zemlje bio pisan naizmenično ćirilicom pa latinicom. Izdavačima danas je izgleda i to teško!

U to smo vreme prešli i na »nove« dinare. Serija povodom »Međunarodnih sportskih takmičenja« 1966. godine ima kao krajnje vrednosti marke od 1D, 3D i 5D; serija »Umetnost IV« posle nje od 2,00 i 5,00; serija »Fauna VII« od 2,00 i 5,00 (dinara, valjda). Iza njih stiže i serija povodom »Stogodišnjice izdanja prve srpske marke« sa krajnjom vrednošću od 2D i blokom od 10D. Dakle, malo sa nulama malo bez njih! Dalje, opet, do današnjeg dana teramo mi tj. oni one silne nule iza brojki: 1, 2,..., odn. izdajemo marke od 1,00, 2,00,..., 20,00, a jednog dama biće i od 100,00 (dinara). Izgleda da je to iz razloga što ljudi na pošti (službenici) mogu da pogreše pa da vam marku na kojoj piše 5D prodaju za 5p (para), a tu bi imali grdne štete. Posle 7 godina još neko nije raščistio koliko nešto košta kad se piše u novim dinarima. A zar već nije jasno da su ti »novi« dinari posle toliko vremena već postali »stari«! Napomena: slabo da ima država u Evropi koje pišu te silne nule kao kod nas. Ne pišu ih ni: ČSSR, Rumunija, Austrija, Mađarska i druge, pa zašto se to čini kod nas? Uostalom, pogledajte novac, zakonsko sredstvo plaćanja koje izdaje država: novčanice sa »viškom« nula su odavno ukinute a ostale su samo one od 5, 10,..., 500 dinara; a postoje i metalne od 1, 2 i 5 dinara a ne od 1,00, 2,00 ili 5,00 (dinara).

Krajem 1965. uvedena je na markama i oznaka PTT. Marke doslovce izdaje: »Zajednica jugoslovenskih PTT« tj. ZIPTT, pa bi po pravu trebalo na našim markama da stoji to ZJPTT (ili eventualno samo ZPTT da se reč Jugoslavija ne bi dva puta ponavljala). Ali to je valjda glomazno pa im je lakše i kraće samo PTT. Međutim na seriji »IV-tog