Filatelista

РАЗВОЈ ФИЛАТЕЛИЈЕ У БЕОГРАДУ

Недостигнуто име у југословенској филателији до данас, Евжен Дероко, у“ своме приказу „О развоју филателије у Србији — из мојих успомена“, објављеном у „Филателистичком алманаху“ (издавач: Филателистички биро др В. Симић-Вакановић, Загреб, 1939) оставио је драгоцену грађу о развоју филателије у Београду, што је касније користио и допунио у своме приказу инг Александар Петровић у часопису „Филателиста“.

7 Дероко помиње да је још у школи, 1872. године, затекао прве сакушљаче, који су се бавили трампом марака. Он наводи и познати „Васићев случај“ продаје марака Србије првих издања у Паризу а и први штампани ценовник за марке Србије — „Васићев ценовник“. Ове успомене везане су за осму и де вету деценију прошлог века. Крајем прошлог века у Београду, према Дероковим наводима, филателијом су се бавили др Јован Данић, управник Душевне болнице, Ђенерал Михаило Рашић, ађутант Кнеза Милана, Стеван В. Поповић, начелник поштанске управе, капетан Хранислав Валтер и краљ Милан у млађем добу. Податке о првим поштанским маркама Србије прикупио је Стеван В. Поповић и ову грађу је објавио капетан Шенек из Граца још 1897. године у „Аустрија филателист“, часопису који је тада излазио у Бечу. Од 1905. године појављује се и Евжен Дероко као писац у сенфовим едицијама. Београд тога времена није имао посебних продавница марака, већ су се тим послом бавили узгредно, београдски књижари.

Први период филателистичког живота у Београду прекидају бурни догаБаји у току Првог светског рата. Након рата, у новонасталој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Београд постаје престоница. Обновљени живот доноси и новости у филателистичком животу Београда. Тако, од јесени 1919. године, у Београду постоји и први организовани пункт „Српски филателистички клуб“, који је сарађивао са Хрватским филателистичким друштвом У Загребу и прихватио његов стручни лист „Филателиста“. Такође, од јесени 1919. године, У Земуну делује подружница Хрватског филателистичког друштва. “М мају 1933. тодине ствара се Југословенски филателистички савез са седиштем у Београду и за председника је изабран Евжен Дероко. Часопис „Филателиста“ мења место излажења, прелази у Беотрад и излазиће све до априла 1941. године. Слику о филателистичком животу тадашњег Београда илуструје податак да је децембра 1938. године у Југославији било 1542 а у Београду 286 организованих филателиста. Филателисти Београда организовали су се у три клуба: Српски филателистички клуб са 92 члана, Југословенски филателистички клуб са 165 чланова и Клуб филателиста „Евжен Дероко“ са 29 чланова.

Поред часописа „Филателиста“, неколико година у Београду је излазио (од 1934. године) и Гласник Југословенског филателистичког клуба. Више испитивача и истраживача марака, претежно Србије, делује и ради у Београду Tora времена: Евжен Дероко, пук. проф. Јеремија Станојевић, Сергеј Манжелеј, инг Александар Петровић и други. Београд у 1938. години има осам регистрованих продавница марака и био је седиште Удружења трговаца марака. Трговци марака у Београду почињу издавање каталога за марке југословенског подручја. Од трговца Миодрага С. Пешића је из тога времена и едиција „Југословенске марке 1921—1937“. У публицистици, прво место припада богатом делу Евжена Дерока, све до студије „Поштанске марке Србије“, прве и једине свеске стручне библиотеке Југословенског филателистичког савеза. Највећи филателистички догађај у Југославији, тога времена, Прва земаљска филателистичка изложба (ЗЕФИБ), одржана је у Београду од 12. до 19. септембра 1937. године.

_ Од априла 1941. године, организован филателистички живот у Београду, забрањен је од окупатора. Једино је трговина марака „СФИБ“ издавала каталог марака. Друштвена имовина је од стране окупатора конфискована и потхрањена у магацински смештај. По ослобођењу, у периоду обнове, филателисти џ Србији, Војводини и Беотраду окупљају се и приступају организовању филателистичког живота. Коначно, у лето 1948. године, оснива се Савез филателиста Србије и добија прве пословне просторије у улици Маршала Тита (код „Лондона“). 5

Филателисти имају у то време једину сталну рубрику филателије у недељном листу „Република“. Септембра 1949. године излази први број часописа „Филателиста“. Дакле, часопис „Филателиста“ непрекидно излази већ 28 година и са својих 168 свезака неспорно, битно утиче и доприноси информисаности чланства, оспособљавању, обучавању и образовању филателиста и на свој на-